Srbija je preplavljena uvoznom robom koja dolazi iz drugih država ilegalnim putevima do naše zemlje i koja pravi direktnu konkurenciju našim proizvođačima i uvoznicima, rekao je danas predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) i narodni poslanik Miroslav Aleksić na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodosnabdevanje u Skupštini Srbije.
,,Roba iz Turske, Albanije, Ekvadora, Južne Amerike dolazi na KiM, u Prištinu i onda ilegalnim putevima sa sve deklaracijom na kojoj piše ”Republika Kosovo” ulazi u centralnu Srbiju. Domaću proizvodnju zbog šverca koji se ne kontroliše ugrožavamo i to je veliki problem. Otvoreni Balkan nije rešio taj problem, kao što ni selektivne priče neće rešiti problem seljaka i onih na ulici, već samo ozbiljan plan i strategija i veća izdvajanja za poljoprivredu, koja mora biti prioritet”, istakao je on.
On kaže da Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju nije proistekao iz strategije Ministarstva poljoprivrede i posledica je onog što su poljoprivrednici uspeli da izbore svojom borbom i dodaje da vlast gasi požar bez ikakve strategije da bi kozmetički probali da umire ljude da ne budu na ulici, ako i da se tako neće pokrenuti poljoprivreda.
Cilj zakona treba da bude stabilizacija proizvodnje, tržišta i cena, kao i zaštita domaće proizvodnje. Ovaj zakon te ciljeve neće ostvariti, jer za to nam je potrebna ozbiljna i sveobuhvatna reforma poljoprivrede i strategija koju nemamo.
,,Poslednji popis je alarm za svakog ko se danas bavi pitanjem i politikom agrara. Treba uporediti rezultate poslednjeg popisa sa anketom poljoprivredne proizvodnje iz 2018. godine gde nam podaci jasno i nedvosmisleno pokazuju u kom smeru idu srpski agrar i poljoprivreda. Broj gazdinstava je smanjen za 10 posto i danas ih imamo nešto više od 508.000”, kazao je on.
Aleksić podseća da se poljoprivredno zemljište od 2018. godine smanjuje godišnje za petinu poljoprivrednog zemljišta, što znači da gubimo između 20.000 i 25.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta i dodaje da su ozbiljne države u svetu zabranile izgradnju bilo kakve infrastrukture na poljoprivrednom zemljištu jer je ono neobnovljiv resurs i kada ga jednom uništimo više nema nazad.
,,Prosečna starost nosilaca poljoprivrednih gazdinstava je 60 godina, dok je svaki jedanaesti mlađi od 40 godina. Za 14 posto imamo manje zaposlenih u agraru i poljoprivredi od 2018. godine. Što se tiče stočnog fonda, manje je goveda za 17,7 posto i svinja za 30 posto. Kada je u pitanju uvoz, koji koči domaću proizvodnju, dostigao je cifru od dve milijarde i trista miliona dolara”, dodao je Aleksić.
On ističe da je jedina šansa za srpski agrad da Vlada Srbije promeni prioritete, jer para ima i dodaje da sko država ima novac za EKSPO, zašto poljoprivreda ne može da dobije dve ili tri milijarde, kao i da se radi o tome da silne građevinske firme koje rade taj projekat mogu da se tale i šteluju radove, a kada treba seljaku da se da novac ,,cedi se kao suva drenovina”.
,,Da je poljoprivreda u prethodnih 12 godina vladavine SNS dobijala 10 posto mesečno ne bi se pričalo o ovakvim stvarima. Posledica je da sve manje ljudi ostaje u selu, gubi se stabilnost proizvodnje hrane koja se sve više uvozi, a građani zbog potpunog odsustva kontrole trgovinskih lanaca plaćaju skuplje robu i hranu nego na Zapadu”, dodao je on.
