Narodni pokret Srbije zahteva da se proveri imovina i poreklo prihoda v. d. direktora JKP „Varvarin” Dejana Rakića, protiv koga je podneta krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja i pranje novca, upravo taj slučaj pokazuje kako stvarno izgleda vladina borba protiv korupcije, rekla je danas potpredsednica Narodnog pokreta Srbije (NPS) i narodna poslanica Ivana Rokvić na sednici Skupštine Srbije.
Rokvić navodi da je nadležnim organima podneta krivična prijava protiv Rakića, u kojoj se sumnja na zloupotrebu službenog položaja i pranje novca kroz poslovni odnos fiktivne firme „Uzi inženjering” sa preduzećem „Milenijum tim”.
„Gospodin Rakić je otvorio svoju firmu, samo je registrovao na svoju suprugu Ivanu Uzelac, kako bi sakrio da je to njegova firma, a onda je u ime JKP ’Varvarin’ sklapao ugovore sa tom firmom, kao i sa ’Milenijum timom’. Navodi se i da su za privatne poslove korišćene mašine, oprema i radnici tog preduzeća”, rekla je Rokvić.
Ona navodi da je, prema podacima iz prijave, prihod tog navodnog privatnog posla skočio sa 27.618.000 dinara u 2023. na 123.716.000 dinara u 2024. godini, upitavši nadležne organe da objasne tako nagli rast i provere da li je svaki dinar stečen na zakonit način.
„Ako su navodi iz ove prijave tačni, onda je javno preduzeće koje plaćamo svi mi i ostatak građana Srbije praktično služilo kao jedan privatni servis funkcionera koji je zloupotrebio svoj službeni položaj”, istakla je Rokvić.
Rokvić podseća i na imovinu pomenutu u prijavi, u koju spadaju mercedes G klase, lend rover, maserati, stan u Kruševcu i nepokretnost u Beogradu, naglašavajući da ne tvrdi da je Rakić kriv, već da o tome treba nezavisno da odluče tužilaštvo i sud.
„Kao narodna poslanica imam pravo i obavezu da pitam da li je ova imovina proverena, da li je provereno njeno poreklo, tokovi novca i ko je plaćao mašine, radnike i opremu, kao i odnos između ’Uzi inženjeringa’ i ’Milenijum tima’ koji je iskopao čitav Varvarin i Ćićevac. Ne može da se prođe kroz ta mesta jer su cevi izvađene napolje, a radovi stoje. Šta je tužilaštvo uradilo povodom ove krivične prijave? Malo je bezveze da nazivate ovaj zakon Zakon o sprečavanju korupcije, više je to Zakon o sprečavanju istraživanja korupcije”, navela je Rokvić.
Rokvić je obrazložila i amandman Narodnog pokreta Srbije na član 7. Zakona o sprečavanju korupcije, navodeći da predlagač tvrdi da želi da spreči zloupotrebu javne funkcije tokom izbora, ali da zabrana promotivnih aktivnosti javnih funkcionera, prema tekstu zakona, ne važi od početka izbornog perioda, već tek nakon isteka roka za kandidovanje.
„Kada se to prevede na običan jezik, izbori su raspisani, kampanja traje, funkcioneri su na televizijama, obilaze gradilišta, otvaraju objekte, predstavljaju investicije, državne programe, eventualno idu pod šatore, a najvažnija zabrana koju donosite da biste sprečili funkcionersku kampanju nije još počela da važi. Čemu onda služi?”, rekla je ona.
Rokvić navodi da su u zakonu predviđena i tri široka izuzetka, a to su ako je aktivnost bila planirana pre izbora, ako je reč o ustaljenoj praksi ili ako je povezana sa međunarodnim odnosima, ocenjujući da to samo po sebi nije sporno, jer država može i mora da radi tokom izbora, ali ne sme da vodi kampanju za vlast, i podseća da je upravo na to upozorio ODIHR.
„U tački 55 ODIHR kaže da su ovi izuzeci široko postavljeni i da mogu ozbiljno da naruše i oslabe samu zabranu. ODIHR u tačkama 58 i 59 traži i vrlo konkretne izmene. Da se promotivne aktivnosti ne svedu samo na direktno pozivanje da se glasa, već da se obuhvati i posredna izborna prednost kroz javne investicije, državne programe, velike najave i institucionalne aktivnosti, i da izuzetak postoji samo kad je nešto objektivno neophodno i ne može da sačeka kraj izbornog perioda”, navela je Rokvić.
Rokvić zaključuje da amandman Narodnog pokreta Srbije ne zabranjuje državi da radi tokom izbora.
„Amandman NPS ne zabranjuje državi da radi, već joj zabranjuje nešto drugo – da se državni posao pretvara u stranački spot”, istakla je Rokvić.
Ona ukazuje da Predlog zakona o sprečavanju korupcije za sve povrede člana 50 propisuje jedinstvenu novčanu kaznu od 100 do 150 hiljada dinara, bez obzira na prirodu i težinu konkretne povrede, čime se u isti kazneni okvir stavljaju potpuno različita ponašanja.
„Nije isto nepravilno korišćenje naloga na društvenim mrežama i korišćenje javnih resursa, javnih skupova, institucionalnih aktivnosti ili promotivnih događaja radi sticanja izborne prednosti. Izjednačavanje koje se dešava u ovom članu umanjuje odvraćajući efekat sankcija kod najtežih oblika zloupotrebe javne funkcije”, rekla je ona.
Rokvić navodi da je na ovu slabost izričito upozorio ODIHR, koji smatra da predložena kazna od 100 do 150 hiljada dinara može biti nedovoljna, naročito kada je reč o visokim funkcionerima, i da predloženo rešenje stavlja manju proceduralnu povredu i ozbiljnu zloupotrebu državnih resursa u potpuno isti sankcioni okvir.
„ODIHR zato preporučuje diferencijalni pristup sankcijama uz uzimanje u obzir težinu povrede, obim zloupotrebe javnih resursa, trajanje i ponavljanje ponašanja, položaj funkcionera i posledice po ravnopravnost izbornih učesnika. Našim amandmanom se, u granicama maksimalne novčane kazne koju Zakon o prekršajima dozvoljava za fizičko lice, uvodi razlikovanje između tih različitih povreda zakona”, ukazala je Rokvić.
Ona navodi da se izmenom Zakona o javnim medijskim servisima dosadašnji iznos RTS takse od 349 dinara dopunjuje rečju „najmanje”, ocenjujući da problem nije u jednoj reči, nego u 14 godina odnosa vlasti prema javnom medijskom servisu.
„Predsednik republike je 2013. godine građanima obećao ukidanje televizijske pretplate. Kako je izgledalo to ’oslobađanje’ građana od nameta? Taksu niste ukinuli, sem one prevare od 2015. godine, kada ste u istom predlogu zakona napisali da ukidate taksu, a dvadesetak strana kasnije da će ta taksa ponovo početi da se naplaćuje u avgustu naredne godine”, rekla je Rokvić.
Rokvić podseća da je taksa 2019. podignuta za 46,7 odsto, 2020. za još 15,9 odsto, 2021. za 17,3 odsto, a 2024. za dodatnih 16,7 odsto, navodeći da se sada postavlja donji limit takse, a gornji ostaje nepoznat.
„Najgore od svega je što ste ovde imali rešenje. Radna grupa vašeg ministarstva, sa RTS-om, RTV-om, novinarskim udruženjima, sindikatima i stručnjacima, dva meseca je radila na modelu finansiranja. Kada su došli do sistema da taksa bude vezana za prosečnu zaradu, godišnje usklađivanje po automatizmu, unapred poznat kriterijum bez ministra koji svake godine odlučuje da li će javnom servisu dozvoliti dovoljno novca ili ne, na poslednjem sastanku te grupe taj model je odbačen, zato što smo bili nadomak toga da se stvori sistem koji funkcioniše automatski, što je problem za ovu vlast jer onda ne bi zavisili od Srpske napredne stranke”, zaključila je Rokvić.
