Jedno od predizbornih obećanja, još iz 2012. na čijem talasu je ova vlast došla u poziciju moći i odlučivanja je obilaznica oko grada Zrenjanina.
Nešto što svako iole veće naselje treba da ima, da se štite građani, smanjuje zagađenje od izduvnih gasova, ne stvaraju saobraćajne gužve, čuva asfalt na gradskim saobraćajnicama, skraćuje vreme putovanja za one koji su u tranzitu… U Zrenjaninu je to samo pusti san, i to već decenijama. Gotovo da može da se takmiči sa vodom za piće.
I sad, kada su raspisani vanredni parlamentarni izbori, kojim se većinski deo građana nada promeni sistema, zrenjaninski naprednjaci posežu za dobro oprobanim receptom: kapitalni projekat, takav koji će uvećati nečiji privatni kapital mnogo pre nego što će celo društvo imati korist od istog.
Cena prava sitnica, samo 1,2 milijarde dinara za famoznih 3.6 kilometara puta kroz atar, gde nema nikakvih izazova u smislu pomeranja brda, premošćavanja velikih reka (izgrađen je već jedan most, koji je uži nego što bi trebalo), ili nekih drugih građevinskih ekstravagancija. Samo treba spojiti dva dela puta oko grada, i time olakšati život svima.
Ali, nije to moglo da stigne na red od važnijih poslova, tipa stadiona, saletle ili farbanja ograde na mostu. Ako nisu bili u stanju da stave nove bojlere u ambulante, okreče prostorije u Mesnim zajednicama ili saniraju oronule zgrade po centru, već samo da postave ograde, zašto očekivati da će dovršiti ,,kapitalni projekat”?
Jer, sve je samo neizbežni folklor brige za ,,našu dec”. Znamo na čiju su decu mislili, samo na svoju, a onda se desilo da su deca ovog grada, i cele države, ustala i rekla da je sad dosta. Mladi, lepi, pametni, hoće da uče, da stvaraju, da popravljaju stvari u svojoj kući, gradu, zemlji, a ne da se potucaju po belom svetu i na tacni daju svoje znanje onima koji nisu ulagali u njih.
,,Popravićemo” je jedan od najlepših glagola koji se ovih dana može čuti iz usta mladosti i budućnosti ove države. Jer, studenti pobeđuju, a mi ostali smo tu da im pomognemo!
