Из Народног покрета Србије Зрењанин саопштено је да после десетина комисија и одбора који постоје само на папиру, сада постоји и Зелени савет града Зрењанина, још једно тело које би, бар по називу, требало да брине о животној средини.
У стварности, оно постоји да би се грађанима сервирала слика да систем функционише, док се одлуке доносе иза затворених врата, по политичком диктату, док на званичним сликама све изгледа уредно: столови, саднице, осмеси, изјаве о „одрживости“, али иза те сценографије нема ни одлука, ни извештаја, ни резултата.
Град који 20 година не може да обезбеди пијаћу воду и у којем се сваке године појави нова депонија, сада има и „зелени“ савет да му објасни како је све у реду.
Народни покрет Србије пита градску власт: где је оснивачки акт Зеленог савета, где је статут који дефинише његов рад, састав и надлежности, ко је и по ком критеријуму именовао његове чланове и зашто грађани и стручна јавност немају увид у записнике седница, закључке и препоруке.
Закон о локалној самоуправи јасно прописује да свако саветодавно тело мора бити основано јавно доступним актом у којем су наведени његов састав, надлежности и начин избора чланова, а у случају „Зеленог савета“, ни један од тих докумената није доступан јавности.
Уместо да у савет уђу независни стручњаци из области екологије, права, планирања и цивилног сектора, места су резервисана за оне који не постављају незгодна питања. За оне који ће климати главом и потписати шта год се затражи – без обзира на то да ли се тиме крше прописи или игноришу јавни интереси.
Зрењанин се већ годинама гуши у сопственим проблемима: вода која није за пиће, дивље депоније, пројекти без процене утицаја, нетранспарентни тендери и фингиране јавне расправе, а на све то, градска власт додаје још једну кулису – „зелену“.
Организују се садње, сликају се брезе и контејнери, деле се промотивне кесе, а истовремено се ћути о највећим изворима загађења. То није екологија. То је пропагандни фолклор. Зрењанину не треба савет – него одговорност.
Народни покрет Србије позива градску власт, градоначелника, његовог заменика и све чланове градског већа, да објаве све документе о оснивању Зеленог савета: одлуку, статут, списак чланова, записнике и закључке. Ако такви документи постоје, нека буду јавни. Ако не постоје – онда је јасно да је “савет” само маркетиншки алат у служби власти.
Зрењанин не може бити зелени град ако се одлуке доносе на партијским састанцима, а не у институцијама. Не може бити одржив ако се стручност замењује послушношћу и не може имати будућност док се сваки покушај контроле и критике своди на декор.
Док градска власт брине о свом имиџу, Зрењанин остаје без воде, без ваздуха и без истине, а докле год у Зеленом савету седе партијски кадрови уместо стручњака, једина ствар која ће бити “одржива” јесте неодговорност.
