Народни Покрет Србије Зрењанин је немали број пута упозоравао на прекомерну, несистематску сечу дрвећа, али и непостојање плана за пошумљавање јер није поента у писанију, самом по себи, већ о елементарном резону, који постоји вековима уназад на овим просторима.
Сви помињу путеве још из доба Марије Терезије, с правом, јер је тад системски рађено на неколико фронтова. Грађени су путеви, сађено је дрвеће поред пута. Дрвеће које је лети штитило од прекомерне врућине, преко зиме од сметова, а током целе године од кошаве. На тај начин се чувала и земља, јер је површински слој чернозема прхак, и ветар га лако однесе, а наш сељак је знао да му је црница све у животу.
И онда су дошли скакавци, који су појели све што се појести могло, остављајући за собом пустош. Као да они и њихови потомци неће живети на овој тепсији банатској, као да они не возе аутомобиле по овом времену, као да живе у некој паралелној, ружичастој стварности.
Морамо да поменемо и рашчишћавање снега на прилазима амбулантама, болницама, апотекама, аутобуским стајалиштима… Питамо шта је са оним силним ,,запосленима“ у јавним предузећима којима је врхунац пословног ангажмана одлазак на страначке митинге, или посете кримиленду пред Скупштином? Зашто их владајућа странка не позове да узму лопате и склоне снег?
Знамо да је ова власт убиствена по наш народ, знамо да су на положајима незналице, знамо да их историја није научила ничему… али то не значи да нисмо забринути за наше суграђане, као и за све остале путнике намернике који језде овом нашом банатском равницом.
