Narodni Pokret Srbije Zrenjanin je nemali broj puta upozoravao na prekomernu, nesistematsku seču drveća, ali i nepostojanje plana za pošumljavanje jer nije poenta u pisaniju, samom po sebi, već o elementarnom rezonu, koji postoji vekovima unazad na ovim prostorima.
Svi pominju puteve još iz doba Marije Terezije, s pravom, jer je tad sistemski rađeno na nekoliko frontova. Građeni su putevi, sađeno je drveće pored puta. Drveće koje je leti štitilo od prekomerne vrućine, preko zime od smetova, a tokom cele godine od košave. Na taj način se čuvala i zemlja, jer je površinski sloj černozema prhak, i vetar ga lako odnese, a naš seljak je znao da mu je crnica sve u životu.
I onda su došli skakavci, koji su pojeli sve što se pojesti moglo, ostavljajući za sobom pustoš. Kao da oni i njihovi potomci neće živeti na ovoj tepsiji banatskoj, kao da oni ne voze automobile po ovom vremenu, kao da žive u nekoj paralelnoj, ružičastoj stvarnosti.
Moramo da pomenemo i raščišćavanje snega na prilazima ambulantama, bolnicama, apotekama, autobuskim stajalištima… Pitamo šta je sa onim silnim ,,zaposlenima“ u javnim preduzećima kojima je vrhunac poslovnog angažmana odlazak na stranačke mitinge, ili posete krimilendu pred Skupštinom? Zašto ih vladajuća stranka ne pozove da uzmu lopate i sklone sneg?
Znamo da je ova vlast ubistvena po naš narod, znamo da su na položajima neznalice, znamo da ih istorija nije naučila ničemu… ali to ne znači da nismo zabrinuti za naše sugrađane, kao i za sve ostale putnike namernike koji jezde ovom našom banatskom ravnicom.
