Из Народног покрета Србије Зрењанин саопштено је да се у том граду више не плаћа оно што је урађено већ оно што ће тек, бар на папиру, бити урађено, па тако рачун за одношење смећа за април стиже 27. априла, а на њему стоји датум издавања 30. април.
Документ стиже пре него што је званично настао и то никога не изненађује. Не зато што је нормално, већ зато што је постало уобичајено. Када институције почну да функционишу мимо времена, грађани више не добијају услугу већ поруку да правила важе само онда када је то некоме згодно.
Систем у коме се датум не поклапа са стварношћу је систем у коме се стварност прилагођава папиру, а не обрнуто. Данас је то датум на рачуну. Сутра је количина, цена, дуг и онда се сви ,,праве луди“.
Није страшно што грађани добијају документ који не одговара реалности? Није страшно што јавно предузеће не може да усклади најосновнију ствар – када је нешто настало? Ако рачун може да постоји пре него што је издат, шта још у овом граду постоји само на папиру?
Ово није питање једне фактуре. Ово је питање односа према грађанима, јер овде се не продаје само услуга. Овде се продаје прича да је све у реду, а није.
Грађани Зрењанина не живе у будућности, али изгледа да њихове рачуне већ тамо шаљу. И то уредно – на наплату.
