Kada lokalna vlast ulazak privatnog kapitala predstavlja kao svoj najveći uspeh, otvara se važno političko pitanje – da li je njena uloga da gradi i jača gradske institucije ili da ih, onda kada oslabe, prepušta drugima?
Odluka da većinsko upravljanje GFK ,,Dubočicom“ preuzme Milenijum tim ne može se posmatrati samo kroz prizmu sportskih ambicija i rezultata. Ona mnogo više govori o načinu na koji gradska vlast, na čelu sa Goranom Cvetanovićem, vidi svoju ulogu i odgovornost u upravljanju gradskim resursima i institucijama.
Lokalna samouprava nije osnovana da bude posrednik između javnog interesa i privatnog kapitala, već da gradi jake institucije koje mogu samostalno da funkcionišu, uz jasna pravila, odgovornost i kontrolu javnosti.
Kada se kao najveći politički uspeh predstavlja trenutak u kojem privatni partner preuzima upravljanje nad onim što je godinama bilo u nadležnosti grada, onda se s pravom postavlja pitanje – da li je to dokaz snage lokalne vlasti ili priznanje njene institucionalne slabosti?
Problem nije u tome što privatna kompanija ulaže, jer saradnja javnog i privatnog sektora može biti korisna kada je zasnovana na jasnim pravilima i javnom interesu. Problem nastaje onda kada se stvara utisak da bez privatnog kapitala javne institucije više nisu sposobne da funkcionišu. Tako se postepeno menja sama suština političkog upravljanja – od odgovornosti za očuvanje i razvoj javnih resursa ka upravljanju odnosima sa onima koji poseduju ekonomsku moć.
U takvom modelu politička odgovornost se neprimetno pomera. Ako klub ostvari uspeh, zasluge će se pripisivati vlasti, dok će se u slučaju problema odgovornost deliti ili prebacivati na privatnog partnera. Upravo zato je ovakav pristup politički pogodan, jer zamagljuje odgovornost onih koji su dobili poverenje građana da upravljaju javnim resursima.
Svako javno-privatno partnerstvo mora biti predmet ozbiljne javne kontrole. Ne zato što je privatni kapital sam po sebi problem, već zato što javni interes uvek mora biti iznad pojedinačnih interesa. U suprotnom, dolazimo u situaciju da građani finansiraju institucije, a vremenom gube uticaj na način na koji se njima upravlja.
Zato se ovde ne postavlja samo pitanje da li će Dubočica igrati Superligu. Suštinsko pitanje je kakav model lokalne samouprave želimo da gradimo – onu koja ima kapacitet da upravlja sopstvenim institucijama ili onu koja svoje uspehe sve češće meri brojem nadležnosti koje je prepustila drugima. Ovo nije samo sportska tema. Ovo je pitanje načina upravljanja gradom, odgovornosti vlasti i odnosa prema javnom interesu.
