Sinoć smo svi bili svedoci brutalnog nasilja nad okupljenim narodom na protestu u Novom Sadu. Nasilju koje se dešavalo i ranije, ali, čini se, nikad u ovom obimu, nikad krvavije i okrutnije.
Policija je bez ikakvog povoda napala okupljene demonstrante, pokazujući ogoljenu silu nad starcima, ženama i decom, a braneći diktatorski režim jednog čoveka, koji, verovatno u epizodama svog deluzivnog i pomračenog uma, izgubio svaki pravac i kontrolu nad onim šta govori i šta čini.
Upravo to smo videli juče u njegovom obraćanju, u maniru najvećih diktatora koje istorija pamti, smejao se pred kamerama i „seirio“ nad prolivenom krvlju i pretučenim demonstrantima, uživajući u neposrednom rezultatu i produktu svoje nakaradne vlasti.
Pitanje je koja je uloga policije u svemu ovome? Da li je uloga policije da brani Ustav i pravni poredak ove zemlje ili da brani diktatora i uzak krug njegovih saradnika, čije su ruke odavno ogrezle u krv, još od nesreće u Novom Sadu.
Takođe, postavlja se pitanje da li je brutalno nasilje jedini mogući odgovor ove države, jer javnost već devet meseci postavlja pitanje ko je odgovoran za nesreću u Novom Sadu.
Na osnovu ovakvog sinoćnjeg odgovora, možemo zaključiti ko je odgovoran i ko je kriv, pametnom dosta.
U svom sinoćnjem obraćanju, mogli smo, po ko zna koji put, da vidimo ogoljenu verziju psihoze jednog čoveka. Predsednik unezveren, besan, vidno uplašen, busajući se u grudi kako samo on ume, pretio je regionu i svom sopstvenom narodu vojskom, boreći se protiv nekih, samo njemu poznatih, zamišljenih i nepostojećih neprijatelja.
Kula od karata je počela definitivno da se ruši, a na nama je da zajedno načinimo i taj poslednji korak, a to su izbori. Znajući da im je rejting u narodu na istorijski niskom nivou, vlast će taj scenario probati da izbegne što duže.
Jedno je sigurno, predstoje nam teški dani, ali konačna pobeda je sigurna i neizbežna.
poverenica Narodnog pokreta Srbije za Kragujevac Nada Spalević
