Из Народног покрета Србије Бор саопштено је да је годинама напредњачка власт тврдила да је РТБ стуб развоја Бора и Тимочке крајине и да ће кроз стратешко партнерство са Кинезима процветати, као и да ће остати у већинском власништву државе.
Након продаје већинског дела фирме, нема ниједне ознаке која би подсећала на РТБ Бор, а проблеми се решавају кроз селидбу мештана и нестанак села Кривељ и Оштрељ, што је само почетак. Дошао је Зијин и решио на око видљив проблем загађења сумпордиоксидом, а једино што и даље остаје загађење арсеном и кадмијумом, остају и ничу нова јаловишта.
У Годишњем извештају Агенције за заштиту животне средине о стању квалитета ваздуха у Србији 2023. године стоји да је у агломерацији Бор ваздух био треће категорије. Напомиње се да је прекомерно загађен ваздух због прекорачења граничне вредности суспендованих честица ПМ10 и олова, а дат је и статистички приказ мерења арсена, кадмијума, олова и никла у ПМ10 суспендованим честицама.
Може се видети да је највеће прекорачење арсена у односу на циљну годишњу вредност која износи 6 нг/м3 забележено, као и ранијих година, у Бору на три мерна места: Југопетрол (39,8 нг/м3), Бор Градски парк (24 нг/м3) и Брезоник (7,7 нг/м3). Максималне дневне концентрације су се кретале: 87,7 нг/м3 на мерном месту Брезоник, 348 нг/м3 на мерном месту Бор Градски парк и 440,2 нг/м3 на мерном месту Југопетрол.
Иако годишња гранична вредност (500 нг/м3) концентрације олова није прекорачена, дневна гранична вредност олова (1000 нг/м3) прекорачена је на мерном месту Бор Градски парк десет пута, при чему је највиша измерена дневна концентрација износила 6260 нг/м3.
Средња циљна годишња концентрација кадмијума (5нг/м3) прекорачена је на мерним местима Бор Југопетрол (10 нг/м3) и Бор Градски парк (9 нг/м3). Максималне дневне концентрације су се кретале: 94,3 нг/м3 код мерног места Југопетрол и 131 нг/м3 на мерном месту Бор Градски парк.
Месечни извештаји о квалитету амбијенталног ваздуха у Бору показују да су концентрације арсена и кадмијума много више од законом дозвољених. Власт се дичи тиме што је сумпордиоксид мање присутан. Загађење арсеном и кадмијумом, који су неупоредиво штетнији од сумпордиоксида, упорно се прећуткује.
Градоначелник Бора Александар Миликић у разговору за Телеграф 27. септембра ове године изјавио је да је Бор данас један од најчистијих градова по квалитету ваздуха у Србији. Локална власт у Бору избегава и само помињање Студије Батута под називом „Унапређење управљања контаминираним локалитетима у Србији“ која се тиче Бора и здравља Борана и која је показала да су канцерогена обољења међу Боранима много израженија него у остатку Србије што власт прећуткује и не дозвољава да се о овој студији води јавна расправа на стручном нивоу.
Народни покрет Србије је заједно са коалиционим партнерима више пута тражио да се о овом проблему говори на седницама Скупштине града Бора.