Из Народног покрета Србије Бор саопштено је да се новац грађана Бора годинама троши ненаменски, неплански, без икаквих приоритета и контроле, а власт нема стратегију развоја, није донела нови просторни план и обмањује житеље из сеоских средина који су, очигледно је, на опасном удару беспоштедног и неконтролисаног рударења.
Јавне набавке су одавно сумњиве и прилагођене одабраним, њима блиским, фирмама. Не спомињу, на пример, јавне набавке са преплаћеним контејнерима (који су стигли и до полиције) и клупама чија је цена већа од 1.000 ева по комаду. И тако редом. Узалуд је, изгледа, буџет од рекордних 13,8 милијарди динара.
Диче се са 25 хиљада динара помоћи домаћинствима у граду, граду који би, због великог буџета, требало да буде најуређенији и најчистији, док би грађани са зарадама требало да буду најбогатији у земљи.
Нових 800 милиона ЈКП Топлана за енергенте у тренутку када је грејање поскупело за још 20 посто (након прошлогодишњих 30 посто) показује да градоначелник Миликић и екипа немају решење за овај проблем. Ову тешку несрећу и невољу неће решити ни нова топлана на коју се још чека иако зима стиже. Власт на челу са Миликићем је за осам последњих година „упумпала“ у Топлану преко 10 милијарди динара субвенција како би се ,,испеглали” огромни губици и њихова неспособност.
Више пута смо тражили да се замене азбестне водоводне цеви и да доведу у функцију запушену канализацију у граду. Тражили смо да се донесу планови и пројекти за поплочавање, асфалтирање и бетонирање стаза и тротоара. Критиковали смо дивље асфалтирање непостојећих путева и путељака, као и дворишта страначких активиста власти. То се наставило без икакве контроле. Апеловали смо да се „Капија града“ стави у функцију, да „Савача“ буде центар спорта и разоноде младих, да се коначно изгради још 2020. године обећано европско стрелиште, да дворац кнеза Александра Карађорђевића у Брестовачкој бањи буде стварно дом пријатељства са нама пријатељском румунском државом и препознатљиво место за сваког госта Бора.
Шта рећи о затвореним базенима у Установи ,,Бобана Момчиловић Величковић” који годинама нису у функцији због нерешеног проблема са кровом. Сваком грађанину Бора смета што се пливачки клубови гасе и што млади морају на тренинге да одлазе у Књажевац и друга места. Зар не смета и ругло од накада најлепше Железничке станице у земљи. Још сад најављују градњу хотела на том, апсолутно неадекватном месту.
Или још веће ругло бившег Експрес ресторана у центру града и чувене рашчерупане и унакажене „Капије Бора“, локације где граде Аква парк и БИГ тржни центар. Да ко зна који пут детаљније не указујемо на беспотребно рушење спортске целине код Спортског центра. Тек шта је са изгубљеним, несталим аеродромом и обећањем да ће се изградити нови аеродром. И огромним парама реконструисана „Савача“ годинама поново пропада. Нико више не спомиње ни Хајат насеље на Црном врху, а могло је, бар делом, да се догради и искористи. Комплетан туристички потенцијал је на стакленим ногама, од Црног врха и Језера до Бање и ексклузивног кафића у „Јами“. Заиста, несхватљиво и неразумно понашање.
Шта рећи о власти која је мало тога учинила да Дом здравља буде за пример а не за срамоту, власти која је у време претходне изборне кампање обећала да ће брзо кренути у изградњу нове болнице и решавања нагомиланих проблема у здравству (то је чак и председник Вучић обећао)? Нема довољно лекара, ни стручњака да раде на купљеној савременој опреми. Запослени у обдаништима, без икаквог ваљаног разлога и потребе, чекају милост републичких власти да им се повећају ионако мале плате.
Као Народни покрет Србије тврдимо да под оваквом влашћу, када се у Србији један човек пита за све и где су грађани практично таоци, не може бити демократске земље, нити институција. Постојаће само корупција коју су они развили до неслућених размера. Нема среће ни за Бор који зависи од рудне ренте. А шта ће бити када се рудно благо исцрпи? Зато кажемо, падом ове власти грађани Србије и Бора добиће слободу и истину о свему шта се у претходних десет и више година дешавало и крило од њих. Борани ће, рецимо, добити истину о милијардама које су потрошене преко Топлане. И што је можда најважније: сви они који су незаконито радили мораће да одговарају.
Најзад, жалосно је да град са буџетом од близу 14 милијарди динара буде неуређен, са канализацијом и путном инфраструктуром у катастрофалном стању. Пут према Селишту је давно обећан. У међувремену су страдали и други путеви: за Зајечар преко Николичева, за Жагубицу, пут Брестовац – Метовница, Бор – Слатина, Бор – Горњане… За све то мораће да се поднесу рачуни. Зна се и како, и зашто, и посебно – зна се и ко.
