Годинама упозоравамо да је власт Александра Вучића Тимочку крајину поклонила странцима, пре свега Кинезима, а да су локалне власти у Бору, Зајечару и Мајданпеку само пуки извршиоци жеља републичке СНС-СПС власти и све то противно важећим законским одредбама и на силу, због личних и партијских интереса.
„Зиђин Мајнинг“ годинама изводи радове пре добијања неопходних дозвола. На локалитету „Малка Голаја“ недељама су незаконито изводили радове и уништавали хектаре шума и ниског растиња. И то је само још један у низу примера безакоња. Повлачење машина и опреме са терена не сме их аболирати нити ослободити одговорности за оно што је већ учињено.
Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС) је 17. марта 2025. године, под бројем 136, упутио захтев ЈКП „Водовод“ Бор за достављање услова из њихове надлежности неопходних за израду Урбанистичког пројекта за коридор цевовода.
Пројектом је предвиђена изградња цевовода за транспорт свеже техничке воде од Црног Тимока до производних погона рудника „Чукару Пеки“ – доња зона, на територији катастарских општина Слатина, Метовница и Шарбановац.
У документу се наводи да „Зиђин Мајнинг Груп“ планира да 2025. године отвори доње лежиште рудника „Чукару Пеки“, због чега је неопходно решити питање водоснабдевања. Према наведеним подацима, укупне потребе за водом износе 1.500 м³/ч (416 л/с).
Планирано је да се недостатак воде надомести захватањем потребних количина са будућег водозахвата на реци Црни Тимок, низводно од ушћа Брестовачке реке у Тимок. Одатле би се вода транспортовала цевоводом високог притиска до локације рудника, где је планирана изградња отвореног резервоара запремине 6.000 м³, као и акумулације запремине 1.000.000 м³.
Планира се и довођење додатне количине воде са постојећег водоводног система ,,Боговина” која ће служити као резерва у сушном периоду помоћу два челична цевовода која би ишла од нове црпне станице непосредно уз постојећу пумпну станицу ,,Селиште” па до црпне станице на планираном водозахвату. Из документа се види да је пројектант ,,Хидромонтажа” из Београда израдио идејно решење водоснабдевања.
ЈКП „Водовод“ Бор је 15. априла 2025. године одговорио да не може да да сагласност за израду новог прикључка на водосистем „Боговина“, јер би, према тренутно расположивим капацитетима, обезбеђивање додатних количина воде у износу од 416,66 л/с довело у питање водоснабдевање града Бора.
У одговору се такође наводи да захватање нових количина пијаће воде за потребе индустрије није могуће ни у складу са важећим прописима Републике Србије, односно одредбама Закона о водама, члановима 71. и 72.
Дописом од 3. јуна 2025. године, Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС) затражио је допуну услова из надлежности ЈКП „Водовод“ Бор, неопходних за израду Урбанистичког пројекта за коридор цевовода за транспорт свеже техничке воде од реке Црни Тимок до производних погона доње зоне рудника „Чукару Пеки“.
У допису се Институт позива на Стратегију управљања водама на територији Републике Србије, уз тумачење да је њоме предвиђено да се такозвани Тимочки систем, којем припада и водосистем „Боговина“, користи и за друге намене, поред снабдевања становништва водом за пиће.
Отвара се, међутим, озбиљно питање: Да ли ће систем „Боговина“ и планирана акумулација, уместо да служе пре свега водоснабдевању грађана Тимочке крајине и наводњавању пољопривредних површина, бити преусмерени за потребе рударских радова стране компаније и њено стицање профита и то прећутном одлуком власти СНС-а и СПС-а?
Ако је намера да се драгоцени водни ресурси користе за потребе рударске индустрије, грађани имају право да знају ко је донео такву одлуку, на основу којих прописа, под којим условима и у чијем интересу. Власт упорно крије шта је све обећала, продала и поклонила (хиљаде хектара земљишта) странцима. Све на штету грађана Србије, поготово Тимочке крајине.
Министарка Ђедовић је, уместо да грађанима објасни све спорне поступке и могуће незаконитости у раду, оптужила опозицију за ширење панике међу грађанима Тимочке крајине. Међутим, министарка би пре свега морала да одговори на питање како су и на основу којих дозвола извођени радови на „Малка Голаји“. Посебно је важно утврдити ко је наручио и ко је спроводио те активности. Према расположивој документацији, као наручилац појављује се „Serbia Zijin Mining“, док се као извршилац и обрађивач наводи Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС). Исти Институт израдио је и Елаборат – концептуални материјал за рани јавни увид у Просторни план подручја посебне намене рударско-металуршког комплекса „Чукару Пеки“ и „Малка Голаја“.
Народни покрет Србије сматра да је наступио последњи тренутак да се одбрани будућност Тимочке крајине која је у опасности под ненародним режимом Александра Вучића, као и Србија. Власт зарад свог опстанка очигледно овај део Србије планира да претвори у колонију. Позивамо све слободољубиве људе, политичке организације и групе грађана у заједнички фронт против ове власти да би смо сачували овај део Србије за будућа поколења.
