Iz Narodnog pokreta Srbija Bor saopšteno je da radi obezbeđivanja 1.500 metara kubnih vode na sat za pogone rudnika ,,Čukaru Peki“ kompanija Ziđin Majning planira izgradnju vodozahvata od milion metara kubnih na Crnom Timoku, nizvodno od ulivanja Brestovačke reke.
Kako se dodaje, planira se i dovođenje dodatne količine vode sa postojećeg vodosistema ,,Bogovina” koja će služiti kao rezerva u sušnom periodu, a ceo poduhvat predviđa dva čelična cevovoda koja bi išla od nove crpne stanice planirane neposredno uz postojeću pumpnu stanicu ,,Selište” pa sve do crpne stanice na planiranom vodozahvatu.
Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije već uveliko prikuplja podatke za potrebe kineske kompanije bez ikakvih odluka koje moraju biti donete od strane lokalnih samouprava sa teritorije Timočke krajine, obzirom da se infrastrukturni projekat vodovoda odnosi na teritoriju Bora i Boljevca i zakon kaže da se za takve projekte radi prostorni plan posebne namene, a ne urbanistički plan.
Da bi započela svaka aktivnost, pa i prikupljanje podataka, potrebne su odluke o Izradi plana i Strateške procene uticaja na životnu sredinu, dok je pre izrade prostornog ili urbanističkog plana potrebna odluka skupštine lokalne zajednice u kojoj se definiše cilj, obim zahvaćenog prostora, sadržaj i drugo.
Prostornim planovima Bora i Boljevca i regionalnim planom nije predviđeno zahvatanje vode iz Crnog Timoka već samo iz izvorišta Mrljiš i to za vodosnabdevanje građana, a ne industrije. Prostornim planom posebne namene rudnika ,,Čukaru Peki“ nije predviđena izgradnja akumulacije od milion kubika vode i vodozahvat na Crnom Timoku.
Zakonom o vodama nije dozvoljeno korišćenje pijaće vode za potrebe rudarstva pa tako Član 72 kaže da podzemne vode sa kvalitetom pogodnim za piće i vode sa javnih izvora koriste se samo za snabdevanje vodom stanovništva, sanitarno-higijenske potrebe, napajanja stoke, za potrebe industrije koja zahteva visokokvalitetnu vodu (prehrambena, farmaceutska i drugo) i potrebe malih proizvođača.
Protok Crnog Timoka u letnjem periodu u poslednje dve godine je izuzetno niskog vodostaja. Tako je minimalni protok kod Gamzigrada 2023. godine iznosio 759 l/s i ovim vodozahvatom bi proticaj Timoka prema Zaječaru bio više nego prepolovljen pogotovo u sušnim mesecima.
Lokalna vlast ćuti jer je puki izvršilac zahteva republičke vlasti koji se odriče interesa građana i ovog dela Srbije zarad stranih interesa, a pre svega kineskih. Novo veliko nalazište ,,Malka Golaja” blizu Gamzigradske Banje promoviše vlast u Srbiji iako će biti u 100 posto stranom vlasništvu. Opasnost od nestanka termalnih voda u banji i uništavanja Timoka je velika i ne treba da čudi izgled banje u koju se ništa ne ulaže.
