Из Народног покрета Србија Бор саопштено је да ради обезбеђивања 1.500 метара кубних воде на сат за погоне рудника ,,Чукару Пеки“ компанија Зиђин Мајнинг планира изградњу водозахвата од милион метара кубних на Црном Тимоку, низводно од уливања Брестовачке реке.
Како се додаје, планира се и довођење додатне количине воде са постојећег водосистема ,,Боговина” која ће служити као резерва у сушном периоду, а цео подухват предвиђа два челична цевовода која би ишла од нове црпне станице планиране непосредно уз постојећу пумпну станицу ,,Селиште” па све до црпне станице на планираном водозахвату.
Институт за архитектуру и урбанизам Србије већ увелико прикупља податке за потребе кинеске компаније без икаквих одлука које морају бити донете од стране локалних самоуправа са територије Тимочке крајине, обзиром да се инфраструктурни пројекат водовода односи на територију Бора и Бољевца и закон каже да се за такве пројекте ради просторни план посебне намене, а не урбанистички план.
Да би започела свака активност, па и прикупљање података, потребне су одлуке о Изради плана и Стратешке процене утицаја на животну средину, док је пре израде просторног или урбанистичког плана потребна одлука скупштине локалне заједнице у којој се дефинише циљ, обим захваћеног простора, садржај и друго.
Просторним плановима Бора и Бољевца и регионалним планом није предвиђено захватање воде из Црног Тимока већ само из изворишта Мрљиш и то за водоснабдевање грађана, а не индустрије. Просторним планом посебне намене рудника ,,Чукару Пеки“ није предвиђена изградња акумулације од милион кубика воде и водозахват на Црном Тимоку.
Законом о водама није дозвољено коришћење пијаће воде за потребе рударства па тако Члан 72 каже да подземне воде са квалитетом погодним за пиће и воде са јавних извора користе се само за снабдевање водом становништва, санитарно-хигијенске потребе, напајања стоке, за потребе индустрије која захтева висококвалитетну воду (прехрамбена, фармацеутска и друго) и потребе малих произвођача.
Проток Црног Тимока у летњем периоду у последње две године је изузетно ниског водостаја. Тако је минимални проток код Гамзиграда 2023. године износио 759 l/s и овим водозахватом би протицај Тимока према Зајечару био више него преполовљен поготово у сушним месецима.
Локална власт ћути јер је пуки извршилац захтева републичке власти који се одриче интереса грађана и овог дела Србије зарад страних интереса, а пре свега кинеских. Ново велико налазиште ,,Малка Голаја” близу Гамзиградске Бање промовише власт у Србији иако ће бити у 100 посто страном власништву. Опасност од нестанка термалних вода у бањи и уништавања Тимока је велика и не треба да чуди изглед бање у коју се ништа не улаже.
