Narodni pokret Srbije prepoznaje važnost obrazovanja kao osnovnog temelja razvoja jednog društva i želi da skrene pažnju javnosti na ovu temu koja je vrlo često zapostavljena, jer se odnosi na ozbiljne probleme čitavog sistema koji je u poslednjih deset godina potpuno devastiran.
Ministarstvo prosvete je prethodnu deceniju prilikom formiranja svih vlasti ovog režima „poslednja rupa na svirali“, i služi za koaliciona potkusurivanja, i kao rezultat imamo podatke da je u 21. prvom veku u Srbiji 6% građana nepismeno, 18% ima samo osnovnu školu a visoko i više obrazovanje ima 20% stanovništva, pri čemu ovaj podatak treba uzeti sa rezervom imajući u vidu poplavu sumnjivih diploma u protekloj deceniji.
Rezultati PISA testiranja pokazuju da je svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen, a problemi u obrazovanju počinju već u četvrtom razredu osnovne škole.
Obrazovanje je prema mišljenju 60% mladih najveći problem u Srbiji. To i nije začuđujući podatak imajući u vidu uspostavljeni sistem vrednosti tokom vladavine Srpske napredne stranke u kome se promoviše nestručnost, partijsko kadriranje i poslušnost, a obrazovanje i znanje odavno više nisu osnov društvene prohodnosti i uspeha.
Od osnovnog pa do univerzitetskog, prisutni su brojni problemi zbog kojih sistem na svim nivoima obrazovanja loše funkcioniše i ne osposobljava đake i studente za život i posao, jer iz njega ne izlaze sa dovoljno znanja i potrebnih veština. Učenje napamet, pretrpanost informacijama, u većini slučajeva zastareli nastavni programi, nedostatak suštinske prakse u obrazovnom procesu, nedostatak kritičkog razmišljanja i stvaranje samo „proste radne snage“, umesto podsticanja na kreativnost i razvijanje preduzetničkog duha, osnovne su karakteristike
celokupnog sistema.
Tako zastarelo obrazovanje je dovelo do toga da je neformalno preuzelo primat na tržištu rada, nastavlja se trend emigracije mladih i kvalifikovanih radnika, a stope nezaposlenosti i neaktivnosti mladih su vrlo visoke.
Položaj nastavnika u osnovnim i srednjim školama u srpskom društvu je urušavan jako dugo. Status nastavnika je degradiran i suštinski i materijalno. Ne postoji mogućnost napredovanja na poslu, a niske plate se dalje odražavaju na penzije. Saradnja sa roditeljima je značajno promenjena, a kada dođe do problema sa učenicima, kojih je sve više i čega smo itekako svedoci poslednjih godina, a koji su kulminirali nemilim događajem 3. maja 2023. godine u OŠ
Vladislav Ribnikar, nastavnici su nemoćni. Oni su izloženi raznim pritiscima, trpe nasilje, zatrpani su papirologijom, a razne neplanske i nakaradne reforme su im vezale ruke kojim bi uspostavili autoritet, zasnovan na poštovanju, koji je izuzetno važan za đake kako bi se formirao pravilan sistem vrednosti.
Ako na sve dodamo i kvalitet kadrova koji se u školama zapošljava najčešće po partijskoj podobnosti, a ne po objektivnim stručnim kriterijumima i poznavanju pedagogije jasno je kako se sve ovo odražava i na zadovoljstvo, motivaciju đaka i kvalitet znanja koja u obrazovnim ustanovama stiču.
Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT) je izbačeno iz Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA) jer nam sistem akreditacije nije usklađen Evropskim standardima i smernicama za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ESG). Sistem se i dalje drži zastarelih mehanizama kontrole koji ne daje nikakve rezultate, umesto da bude baziran na principima unapređenja kvaliteta kako je to uspostavljeno u razvijenim zemljama Evropske unije. Standardi akreditacije u Srbiji su haotični, prenormirani, NAT se ponaša kao policija koja u postupcima akreditacije proverava i što nije u njegovoj nadležnosti, ustanove su zatrpane obimnom papirologijom, ne postoje jasni kriterijumi za vrednovanje rada, a loše definisana pravila se tumače proizvoljno i odokativno, na osnovu ličnih simpatija i uticaja koje lica u postupcima akreditacije imaju. Suštinske rezultate niko u institucijama nadležnim za unapređenje kvaliteta niti meri niti prati, i sve se svodi na puko zadovoljavanje propisane forme.
Sa druge strane studenti bi želeli da u obrazovnom procesu imaju otvoreniju komunikaciju, jer to doprinosi lakšem usvajanju znanja, ali zbog velikih grupa studenata to često nije moguće. Ex catedra sistem u kome nastavnici govore a studenti slušaju ne doprinosi razvijanju kritičkog mišljenja i utiče vrlo demotivišuće jer su studentima potrebne debate i diskusije, kako bi što više razvijali socijalne veštine.
Sve navedeno govori u prilog činjenici da režim na vlasti vodi izuzetno lošu obrazovnu politiku koju tako loše postavljenu primenjuje preko loših kadrovskih rešenja kako u obrazovnim institucijama, tako u resornim ministarstvima i drugim institucijama u čijoj se nadležnosti nalazi obrazovanje. Takođe udeo bruto društvenog proizvoda (BDP) u obrazovanju u Srbiji iznosi 3,5% dok se on u Evropskoj uniji kreće od 4,5 do 7 %, a za nauku iznosi 0.4% BDP. Nedostatak ljudskih resursa za istraživanje i razvoj, kao i slaba saradnja između privrede i akademije i dalje predstavlja veliki problem.
Na ovako unakažen obrazovni sistem Srpska napredna stranka već nekoliko godina nakaradno sprovodi program dualnog obrazovanja kroz neustavni i u mnogim aspektima sporan Zakon o dualnom obrazovanju.
Navedeni Zakon pored sporne definicije koja liči na prinudni rad, obiluje gomilom sumanutih rešenja koja imaju za cilj da se ceo katastrofalni projekat, koji kao takav nigde ne postoji u svetu, pokaže kao uspešan. Kao poslodavac je uključena i Republika Srbija čime su administracija i birokratija, ali i put ka oružju i vojsci, otvoreni petnaestogodišnjacima.
Dalje, na osnovu ovog zakona deca ne moraju biti zaštićena kada je reč o opštim uslovima rada i na njih ne možemo većinu prava koja bi imala da su u radnom odnosu, već se predviđa zaključenje hibridne forme ugovora koji je potpuno nepoznat u međunarodnoj praksi.
Kulminaciji ludila dualnog obrazovanja se pridružuje i formiranje Kancelarije za dualno obrazovanje sa osnovnim ciljem smeštanja partijskih botova u državnu upravu. Iz brojnih spornih i neustavnih odredbi ovog zakona samo se može zaključiti da Srpska napredna stranka ovim sistemom pokušava da stvori novi kontigent mladih jeftinih radnika koji ne znaju ništa drugo da rade, osim da rade u lošim uslovima za kojekakve gazde, i to na poslovima bez ikakve perspektive.
Ovim se u sahranjeni obrazovni sistem ukucavaju poslednji ekseri i društvo u kome vladajuća klika želi da stvori funkcionalno nepismene i neobrazovane građane, bez ikakvih znanja i veština, koji nemaju nikakve mogućnosti i sposobnosti da preispituju rad vlasti, već da uniženi i zastrašeni trpe katastrofalni rad državnih institucija kojima rukovodi Srpska napredna stranka.
Narodni pokret Srbije će se svim sredstvima boriti protiv ovakve politike isključivo znanjem, stručnošću i angažovanjem kvalitetnih kadrova, kako bi se sanirale njene katastrofalne posledice koju vodi vladajuća stranka i koja dodatno osiromašuje i uništava Srbiju i njen narod.
Dr Ana Jakovljević,
Narodni poslanik,
Advokat i bivši sekretar Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju
