Ана Јаковљевић: Уништени образовни систем је право лице Српске напредне странке

Народни покрет Србије препознаје важност образовања као основног темеља развоја једног друштва и жели да скрене пажњу јавности на ову тему која је врло често запостављена, јер се односи на озбиљне проблеме читавог система који је у последњих десет година потпуно девастиран.

Министарство просвете је претходну деценију приликом формирања свих власти овог режима „последња рупа на свирали“, и служи за коалициона поткусуривања, и као резултат имамо податке да је у 21. првом веку у Србији 6% грађана неписмено, 18% има само основну школу а високо и више образовање има 20% становништва, при чему овај податак треба узети са резервом имајући у виду поплаву сумњивих диплома у протеклој деценији.

Резултати PISA тестирања показују да је сваки трећи петнаестогодишњак функционално неписмен, а проблеми у образовању почињу већ у четвртом разреду основне школе.

Образовање је према мишљењу 60% младих највећи проблем у Србији. То и није зачуђујући податак имајући у виду успостављени систем вредности током владавине Српске напредне странке у коме се промовише нестручност, партијско кадрирање и послушност, а образовање и знање одавно више нису основ друштвене проходности и успеха.

Од основног па до универзитетског, присутни су бројни проблеми због којих систем на свим нивоима образовања лоше функционише и не оспособљава ђаке и студенте за живот и посао, јер из њега не излазе са довољно знања и потребних вештина. Учење напамет, претрпаност информацијама, у већини случајева застарели наставни програми, недостатак суштинске праксе у образовном процесу, недостатак критичког размишљања и стварање само „просте радне снаге“, уместо подстицања на креативност и развијање предузетничког духа, основне су карактеристике
целокупног система.

Тако застарело образовање је довело до тога да је неформално преузело примат на тржишту рада, наставља се тренд емиграције младих и квалификованих радника, а стопе незапослености и неактивности младих су врло високе.

Положај наставника у основним и средњим школама у српском друштву је урушаван јако дуго. Статус наставника је деградиран и суштински и материјално. Не постоји могућност напредовања на послу, а ниске плате се даље одражавају на пензије. Сарадња са родитељима је значајно промењена, а када дође до проблема са ученицима, којих је све више и чега смо итекако сведоци последњих година, а који су кулминирали немилим догађајем 3. маја 2023. године у ОШ
Владислав Рибникар, наставници су немоћни. Они су изложени разним притисцима, трпе насиље, затрпани су папирологијом, а разне непланске и накарадне реформе су им везале руке којим би успоставили ауторитет, заснован на поштовању, који је изузетно важан за ђаке како би се формирао правилан систем вредности.

Ако на све додамо и квалитет кадрова који се у школама запошљава најчешће по партијској подобности, а не по објективним стручним критеријумима и познавању педагогије јасно је како се све ово одражава и на задовољство, мотивацију ђака и квалитет знања која у образовним установама стичу.

Национално тело за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању (НАТ) је избачено из Европске асоцијације за осигурање квалитета у високом образовању (ЕNQA) јер нам систем акредитације није усклађен Европским стандардима и смерницама за осигурање квалитета у високом образовању (ESG). Систем се и даље држи застарелих механизама контроле који не даје никакве резултате, уместо да буде базиран на принципима унапређења квалитета како је то успостављено у развијеним земљама Европске уније. Стандарди акредитације у Србији су хаотични, пренормирани, НАТ се понаша као полиција која у поступцима акредитације проверава и што није у његовој надлежности, установе су затрпане обимном папирологијом, не постоје јасни критеријуми за вредновање рада, а лоше дефинисана правила се тумаче произвољно и одокативно, на основу личних симпатија и утицаја које лица у поступцима акредитације имају. Суштинске резултате нико у институцијама надлежним за унапређење квалитета нити мери нити прати, и све се своди на пуко задовољавање прописане форме.

Са друге стране студенти би желели да у образовном процесу имају отворенију комуникацију, јер то доприноси лакшем усвајању знања, али због великих група студената то често није могуће. Ex catedra систем у коме наставници говоре а студенти слушају не доприноси развијању критичког мишљења и утиче врло демотивишуће јер су студентима потребне дебате и дискусије, како би што више развијали социјалне вештине.

Све наведено говори у прилог чињеници да режим на власти води изузетно лошу образовну политику коју тако лоше постављену примењује преко лоших кадровских решења како у образовним институцијама, тако у ресорним министарствима и другим институцијама у чијој се надлежности налази образовање. Такође удео бруто друштвеног производа (БДП) у образовању у Србији износи 3,5% док се он у Европској унији креће од 4,5 до 7 %, а за науку износи 0.4% БДП. Недостатак људских ресурса за истраживање и развој, као и слаба сарадња између привреде и академије и даље представља велики проблем.

На овако унакажен образовни систем Српска напредна странка већ неколико година накарадно спроводи програм дуалног образовања кроз неуставни и у многим аспектима споран Закон о дуалном образовању.

Наведени Закон поред спорне дефиниције која личи на принудни рад, обилује гомилом суманутих решења која имају за циљ да се цео катастрофални пројекат, који као такав нигде не постоји у свету, покаже као успешан. Као послодавац је укључена и Република Србија чиме су администрација и бирократија, али и пут ка оружју и војсци, отворени петнаестогодишњацима.

Даље, на основу овог закона деца не морају бити заштићена када је реч о општим условима рада и на њих не можемо већину права која би имала да су у радном односу, већ се предвиђа закључење хибридне форме уговора који је потпуно непознат у међународној пракси.

Кулминацији лудила дуалног образовања се придружује и формирање Канцеларије за дуално образовање са основним циљем смештања партијских ботова у државну управу. Из бројних спорних и неуставних одредби овог закона само се може закључити да Српска напредна странка овим системом покушава да створи нови контигент младих јефтиних радника који не знају ништа друго да раде, осим да раде у лошим условима за којекакве газде, и то на пословима без икакве перспективе.

Овим се у сахрањени образовни систем укуцавају последњи ексери и друштво у коме владајућа клика жели да створи функционално неписмене и необразоване грађане, без икаквих знања и вештина, који немају никакве могућности и способности да преиспитују рад власти, већ да унижени и застрашени трпе катастрофални рад државних институција којима руководи Српска напредна странка.

Народни покрет Србије ће се свим средствима борити против овакве политике искључиво знањем, стручношћу и ангажовањем квалитетних кадрова, како би се санирале њене катастрофалне последице коју води владајућа странка и која додатно осиромашује и уништава Србију и њен народ.

Др Ана Јаковљевић,
Народни посланик,
Адвокат и бивши секретар Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању