Poljoprivreda Srbije se sistemski devastira. Nalazi se na najnižim granama ikada. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede svojim (ne)delima nanosi ogromne štete poljoprivredi i poljoprivrednicima. Čega god su se dotakli, napredno i ekspresno su uništili. Najveće štete nanete su stočarstvu, a za stočarstvom se ređaju sve ostale grane poljoprivrede od ratarstva, povrtarstva do voćarstva. Ministri se menjaju jedan za drugim, za nesposobnim dođe još nesposobniji.
Trenutno je na funkciju ministara poljoprivrede vraćen Dragan Glamočić, koji je 2013. na istoj funkciji bio sedam meseci kao deo vlade koju je predvodio Ivica Dačić i u dva mandata bio je savetnik za poljoprivredu. Svi smo svedoci šta se desilo u poslednjih 10 godina sa poljoprivrednom, posebno sa stočarstvom, što je Glamočićeva struka. Ponovni izbor Dragana Glamočića za ministra je poražavajući za poljoprivredu, to je samo ime na papiru, a rezultat će biti nekoliko koraka unazad.
Podsetimo, u svom prvom mandatu Glamočić je umanjio subvencije po hektaru sa 12.000 na 4.000 dinara. Sa ovim i ovakvim ministrom očekivanja za poljoprivredu su ravna ”nuli”. Ministarstvo poljoprivrede konstantno manipuliše sa podacima o visini sredstava opredeljenih za subvencije, koliko je isplaćeno, kad će biti isplate, kada će se objaviti javni pozivi. Iz jedne laži ulaze u drugu. Istovremeno, i na najmanju grešku poljoprivrednika ministarstvo deluje ekspresno i stavlja njihova gazdinstva u pasivni status na više godina, čime direktno utiče na preživljavanje kompletnih porodica.
Subvencije u poljoprivredi, koje treba da predstavljaju pomoć države poljoprivrednim proizvođačima, kasne kao i prethodnih godina. Zahtevi za ostvarivanje prava na subvencije i premije proizvođači podnose blagovremeno, ali:
- premije za mleko za četvrti kvartal 2024. godine još uvek nisu isplaćene,
- regresiranje osiguranja u poljoprivredi delimično je isplaćeno kod pojedinih proizvođača, ali onima koji imaju neki problem u e-Agraru ne znaju kako isti da otklone, jer sami zaposleni u e-Agraru ne znaju da ih upute u rešavanje istog,
- Zahtevi podneti krajem 2024. godine na Javne poziv za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura i za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu za 2024. godinu, kao i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, nisu ni uzeti u razmatranje – u e-Agraru u delu Podsticaji kod svih stoji oznaka ,,PRIMLJENO”.
Javni poziv za regres za sertifikovano seme je samo pusto obećanje, još uvek nije objavljen. Javni pozivi za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, svinja, jagnjadi i jaradi; za kvalitetna priplodna grla; za krave za uzgoj teladi za tov u 2025. godini još uvek nisu objavljeni.
Jedan od velikih kamena spoticanja za većinu poljoprivrednih proizvođača je korišćenje softvera e-Agrar. Digitalni sistem koji je uveden početkom 2023. godine, sa ciljem modernizacije i ubrzanja procesa upisa podataka, promene podataka u Registru poljoprivrednih gazdinstava, kao i odobravanja i isplate podsticaja u poljoprivredi, ništa od navedenog nije ispunio. Napravljen je u kratkom vremenskom periodu, bez testiranja pušten u rad, što za sobom povlači česte greške u sistemu. Velika većina poljoprivrednih proizvođača nije obučena za rad u e-Agraru, što im predstavlja veliki problem. A iskreno rečeno, nakon svih poslova koje moraju obaviti na svom gazdinstvu oni nemaju vremena da se bave e-Agrarom.
E-Agrar je trebalo veoma dobro osmisliti, angažovati najbolje programere, sistem testirati par meseci, i tek nakon toga ga postepeno, tokom par godina, uvoditi kao obavezu poljoprivrednim gazdinstvima. Na taj način bi svi problemi bili manji i lakše se otklanjali i ne bi bilo problema sa kojima se sad suočava poljoprivredni proizvođač.
Kao jedan od trenutnih problema je da deo poljoprivrednika nije znao da sama OBNOVA PG istovremeno ne podrazumeva i da je automatski predat Zahtev za subvencije za biljnu proizvodnju, te će taj deo proizvođača ostati bez subvencija za biljnu proizvodnju koje su im preko potrebne. Takođe je i povrat akcize za dizel gorivo, od 50,00 dinara po litru, nepotrebno iskomplikovan obaveznim apliciranjem putem e-Agrara umesto da PG na samoj pumpi kupuju gorivo bez akcize.
Poljoprivrednici prvo kupe gorivo za 179,00 din/l, da bi zatim kroz e-Agrar morali povezati svaki fiskalni račun sa svojim parcelama, onda čekaju Rešenje o odobravanju koje stiže u e-Sanduče, pa se odriču prava na žalbu i tek onda nakon nekoliko meseci dobiju povrat novca na svoj tekući račun. Malo komplikovano i razumeti, a ne ispratiti od početka do kraja. I tako je to sa gotovo svim zahtevima. Nova muka nastaje kad postoji neki problem u eAgraru, a sistem ga obeleži crvenim trouglom.
Proizvođač može znati da problem postoji isključivo ako se uloguje u e-Agrar, jer ne dobija nikakvo obaveštenje od Ministarstva da postoji problem i kako da ga otkloni. Ako se i usudi da zove kol centar e-Agrara mora biti spreman da poziva danima, ili ako ima sreće da ih dobije da čeka pola sata da se javi ”slobodan operater”, koji možda baš i ne zna kako da mu pomogne.
U IPARD-u III u 2024. godini raspisana su tri Javna poziva MERA 1 Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava: – za izgradnju i opremanje objekata, podizanje višegodišnjih proizvodnih i matičnih zasada – zahtevi podnošeni od 23.februara do 24. maja 2024. godine – nabavka novog traktora – zahtevi podnošeni od 04.10. do 08.11.2024. godine – nabavka mehanizacije – zahtevi podnošeni od 23. decembra 2024. do 24. januara 2025. godine Ni za jedan od Javnih poziva Uprava za agrarna plaćanja nije objavila rang liste, što znači da nije odrađena administrativna kontrola zahteva za odobravanje projekta i potrebne dokumentacije.
U pokušaju se obuhvate svi problemi koji se godinama nagomilavaju verovatno je nešto izostalo. Poljoprivreda Srbije je u velikom problemu. Zadnje godine su bile veoma loše i teške. Pored nepovoljnih vremenskih uslova, na koje se ne može uticati, a koje vlast nije želela da proglasi elementarnom nepogodom (suša), poljoprivredniku je na grbaču leglo Ministarstvo. Ni jedna smena ministra neće promeniti ništa. Treba menjati sistem koji je truo, izvršiti kompletnu reorganizaciju unutar ministarstva, izraditi dugoročnu agrarnu politiku prilagođenu različitosti regiona Srbije. Jedan od najvećih izazova današnje poljoprivrede je nepredvidivost.
Nova strategija treba da uspostavi jasne smernice i mehanizme koji će omogućiti poljoprivrednicima da planiraju dugoročno. Uz podršku u plasmanu i osiguranje stabilnih prihoda, proizvođači moraju imati veću sigurnost i motivaciju da unaprede svoje poslovanje. Poljoprivrednik treba samostalno da odluči šta da proizvodi, ali mora znati koliko će država da pomogne, i koliko može da proda na stabilnom tržištu definisanih pravila.
Nataša Ademi
pokrajinska poslanica
predsednica OO NPS Senta
