Пољопривреда Србије се системски девастира. Налази се на најнижим гранама икада. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде својим (не)делима наноси огромне штете пољопривреди и пољопривредницима. Чега год су се дотакли, напредно и експресно су уништили. Највеће штете нанете су сточарству, а за сточарством се ређају све остале гране пољопривреде од ратарства, повртарства до воћарства. Министри се мењају један за другим, за неспособним дође још неспособнији.
Тренутно је на функцију министара пољопривреде враћен Драган Гламочић, који је 2013. на истој функцији био седам месеци као део владе коју је предводио Ивица Дачић и у два мандата био је саветник за пољопривреду. Сви смо сведоци шта се десило у последњих 10 година са пољопривредном, посебно са сточарством, што је Гламочићева струка. Поновни избор Драгана Гламочића за министра је поражавајући за пољопривреду, то је само име на папиру, а резултат ће бити неколико корака уназад.
Подсетимо, у свом првом мандату Гламочић је умањио субвенције по хектару са 12.000 на 4.000 динара. Са овим и оваквим министром очекивања за пољопривреду су равна ”нули”. Министарство пољопривреде константно манипулише са подацима о висини средстава опредељених за субвенције, колико је исплаћено, кад ће бити исплате, када ће се објавити јавни позиви. Из једне лажи улазе у другу. Истовремено, и на најмању грешку пољопривредника министарство делује експресно и ставља њихова газдинства у пасивни статус на више година, чиме директно утиче на преживљавање комплетних породица.
Субвенције у пољопривреди, које треба да представљају помоћ државе пољопривредним произвођачима, касне као и претходних година. Захтеви за остваривање права на субвенције и премије произвођачи подносе благовремено, али:
- премије за млеко за четврти квартал 2024. године још увек нису исплаћене,
- регресирање осигурања у пољопривреди делимично је исплаћено код појединих произвођача, али онима који имају неки проблем у е-Аграру не знају како исти да отклоне, јер сами запослени у е-Аграру не знају да их упуте у решавање истог,
- Захтеви поднети крајем 2024. године на Јавне позив за остваривање права на подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства за набавку нових машина и опреме за унапређење примарне производње биљних култура и за унапређење примарне пољопривредне производње у сточарству за 2024. годину, као и за набавку квалитетних приплодних грла, нису ни узети у разматрање – у е-Аграру у делу Подстицаји код свих стоји ознака ,,ПРИМЉЕНО”.
Јавни позив за регрес за сертификовано семе је само пусто обећање, још увек није објављен. Јавни позиви за подстицаје у сточарству за тов јунади, свиња, јагњади и јаради; за квалитетна приплодна грла; за краве за узгој телади за тов у 2025. години још увек нису објављени.
Један од великих камена спотицања за већину пољопривредних произвођача је коришћење софтвера е-Аграр. Дигитални систем који је уведен почетком 2023. године, са циљем модернизације и убрзања процеса уписа података, промене података у Регистру пољопривредних газдинстава, као и одобравања и исплате подстицаја у пољопривреди, ништа од наведеног није испунио. Направљен је у кратком временском периоду, без тестирања пуштен у рад, што за собом повлачи честе грешке у систему. Велика већина пољопривредних произвођача није обучена за рад у е-Аграру, што им представља велики проблем. А искрено речено, након свих послова које морају обавити на свом газдинству они немају времена да се баве е-Аграром.
Е-Аграр је требало веома добро осмислити, ангажовати најбоље програмере, систем тестирати пар месеци, и тек након тога га постепено, током пар година, уводити као обавезу пољопривредним газдинствима. На тај начин би сви проблеми били мањи и лакше се отклањали и не би било проблема са којима се сад суочава пољопривредни произвођач.
Као један од тренутних проблема је да део пољопривредника није знао да сама ОБНОВА ПГ истовремено не подразумева и да је аутоматски предат Захтев за субвенције за биљну производњу, те ће тај део произвођача остати без субвенција за биљну производњу које су им преко потребне. Такође је и поврат акцизе за дизел гориво, од 50,00 динара по литру, непотребно искомпликован обавезним аплицирањем путем е-Аграра уместо да ПГ на самој пумпи купују гориво без акцизе.
Пољопривредници прво купе гориво за 179,00 дин/л, да би затим кроз е-Аграр морали повезати сваки фискални рачун са својим парцелама, онда чекају Решење о одобравању које стиже у е-Сандуче, па се одричу права на жалбу и тек онда након неколико месеци добију поврат новца на свој текући рачун. Мало компликовано и разумети, а не испратити од почетка до краја. И тако је то са готово свим захтевима. Нова мука настаје кад постоји неки проблем у еАграру, а систем га обележи црвеним троуглом.
Произвођач може знати да проблем постоји искључиво ако се улогује у е-Аграр, јер не добија никакво обавештење од Министарства да постоји проблем и како да га отклони. Ако се и усуди да зове кол центар е-Аграра мора бити спреман да позива данима, или ако има среће да их добије да чека пола сата да се јави ”слободан оператер”, који можда баш и не зна како да му помогне.
У ИПАРД-у III у 2024. години расписана су три Јавна позива МЕРА 1 Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинставa: – за изградњу и опремање објеката, подизање вишегодишњих производних и матичних засада – захтеви подношени од 23.фебруара до 24. маја 2024. године – набавка новог трактора – захтеви подношени од 04.10. до 08.11.2024. године – набавка механизације – захтеви подношени од 23. децембра 2024. до 24. јануара 2025. године Ни за један од Јавних позива Управа за аграрна плаћања није објавила ранг листе, што значи да није одрађена административна контрола захтева за одобравање пројекта и потребне документације.
У покушају се обухвате сви проблеми који се годинама нагомилавају вероватно је нешто изостало. Пољопривреда Србије је у великом проблему. Задње године су биле веома лоше и тешке. Поред неповољних временских услова, на које се не може утицати, а које власт није желела да прогласи елементарном непогодом (суша), пољопривреднику је на грбачу легло Министарство. Ни једна смена министра неће променити ништа. Треба мењати систем који је труо, извршити комплетну реорганизацију унутар министарства, израдити дугорочну аграрну политику прилагођену различитости региона Србије. Један од највећих изазова данашње пољопривреде је непредвидивост.
Нова стратегија треба да успостави јасне смернице и механизме који ће омогућити пољопривредницима да планирају дугорочно. Уз подршку у пласману и осигурање стабилних прихода, произвођачи морају имати већу сигурност и мотивацију да унапреде своје пословање. Пољопривредник треба самостално да одлучи шта да производи, али мора знати колико ће држава да помогне, и колико може да прода на стабилном тржишту дефинисаних правила.
Наташа Адеми
покрајинска посланица
председница ОО НПС Сента
