Лидер Народног покрета Србије о одлуци коалиције „Народна Србија“ да повуче изборну листу и подржи студенте, неуспелим договорима опозиције, односу са студентским покретом и очекивањима од избора 25. октобра.
Коалиција „Народна Србија“ предала је изборну листу, а затим најавила њено повлачење и подршку студентској листи. Лидер Народног покрета Србије Мирослав Алексић каже да одлука није донета под притиском, већ из уверења да је у овом тренутку важније допринети стварању широког фронта против власти. За НИН говори о томе зашто је одустао од изборне трке, односу опозиције и студената, као и о друштвеним тензијама које ће на неки начин одредити судбину ових избора.
Одлучили сте да изађете на изборе, а онда сте најавили да ћете повући листу. Шта вас је определило за такав потез?
Дубоко верујем да државом не може да се управља без политичких партија. Проблем је амбијент и политички живот у Србији који је разорен у последњих 15 година. Оно што се данас догађа јесте органско буђење које опозиционе политичке партије, које је власт разарала, нису успеле да артикулишу, управо због жеље власти да не постоји ниједна опозициона партија, већ само они који су на власти.
За неуспех опозиције и то што не успева да артикулише своје идеје и захтеве Ви кривите власт? А може бити да је то ипак највише до опозиционих партија и лидера. Не може лако да се разори нешто, ако није склоно разарању…
Вероватно. Али када живите у аутократском систему, где су скоро све институције потпуно заробљене, где не постоји правда и одговорност, то не може да се сматра нормалним околностима за политичко деловање. Имате потпуно разорену медијску сцену, где се не зна шта је истина и где доживљавамо да будемо прогоњени лажима које не можемо да демантујемо, јер немамо простора.
Али ево, студенти су успели да стигну до једног дела грађана до кога опозиција није. Како то објашњавате?
Студенти су наставили нешто што је већ започето. Нису били први протести после пада надстрешнице, већ после Рибникара и Дубоне. То је био први аларм који се упалио код грађана. Имали смо велики број људи на протестима које су организовале опозиционе политичке странке. Проблем је што тада студенти нису били довољно укључени.
Али знамо како су се завршили ти протести – угасили су се…
Ово је био други тренутак, после пада надстрешнице, када су се студенти укључили и дали недостајући импулс младости и енергије. Догодила се општа побуна за стварање нормалног друштва и успостављање институција. Подигао се талас слободомислећих грађана који желе Србију која ће да изгледа другачије.
Желим да моја и свачија деца живе у нормалној Србији, у којој се вреднује рад и свако има једнаку шансу, да не будемо друштво елита које се енормно богате, већ да Србија искористи свој потенцијал. За то нам треба политички систем у коме грађани неће служити власти, него ће власт служити народу.
Вратимо се на вашу одлуку да подржите студенте. Како сте до тога дошли?
Ми имамо виши циљ – успешну Србију. То нам даје виши степен одговорности да нас не води популизам. Студентским протестима смо пружали подршку од почетка, давали сву врсту и логистичке подршке, али сам упозоравао да није довољно да имамо само еуфорију уколико се то политички не артикулише. Управо због тога сам предлагао прелазну владу још у фебруару прошле године.
Али око тога није било договора…
Није. Опозиционе странке су скоро све то подржале, међутим студенти у том тренутку нису хтели да се баве политиком, тражили су одговорност власти. Позивао сам на јединствени опозициони фронт, јер дубоко верујем да се у оваквој атмосфери може борити само као на референдуму – да се све снаге које желе промену окупе око једног циља.
Је л’ то био разлог да подржите студенте и одустанете од избора, чиме сте на неки начин довели и своју странку у питање опстанка?
Сматрао сам да је било потребно да се опозиционе странке и студенти договоре и направе антирежимски фронт. Странке имају шта да дају – када говоримо о техничким стварима, контроли избора и изборном процесу, али имају и политичко искуство и сјајне људе.
Студенти носе велики терет на себи и, бежећи од опозиције, преузели су велики ризик, али ја их разумем. Неке опозиционе странке су их тапшале по рамену и говориле: „Хајде ви, ми ћемо за вама“, што не сматрам добрим, јер је најлакше одговорност препустити другом.
Ми смо од почетка давали апсолутну подршку студентима, али смо били и у Скупштини, јер ако тамо примате плату, морате да идете да радите. Ако се изађе, хајде онда да вратимо мандате, не примамо плате – то је једино часно и поштено. Ми смо били и у парламенту и на улици. Учествовали смо на локалним изборима негде заједно са студентима, негде смо ишли сами, зависило је од процене да ли бисмо могли да нанесемо штету заједничкој борби.
Вама су скоро сва истраживања прогнозирала прелазак ензуса. Зашто сте се онда одрекли могућности да опет представљате грађане у парламенту?
Што се тиче стратегије, то што смо ми хтели да будемо такмац на изборима није било зато што смо желели да одмогнемо промени режима, него да помогнемо. Истраживања су показивала да студенти само уз помоћ две или једне опозиционе листе могу да формирају већину, а НПС је неупитно изнад цензуса и у том смислу ми смо могли да будемо додатак.
Али сте одустали од тога. Управо Вас то питам – зашто?
Када смо направили анализе и сагледали у ком смеру се креће читава политичка сцена, донели смо одлуку да прикупимо довољан број потписа и покажемо кредибилитет. То смо успели да урадимо у кратком року.
Предали смо листу и рекли да ћемо је повући. И то је наш допринос јединству. Ако већ нисмо могли да направимо један велики антирежимски фронт, за шта сам се залагао, направили смо један уступак више, неку врсту политичке жртве, да то буде допринос и подршка овим младим људима да остваре своје циљеве.
Није се стекао такав утисак из медија о вашој одлуци. Чинило се као да је одлука донета под притиском, односно да су Ваши коалициони партнери Милош Парандиловић и Александар Јовановић заправо донели такву одлуку, а Ви онда нисте имали пуно избора?
Све одлуке смо донели заједнички и све време смо били синхронизовани. Имали смо и ми неких својих тактичких потеза. Оно што мене води у бављењу политиком јесте да слушам глас народа и шта говори организација и у том смислу не можемо бити глуви.
Шта то значи у пракси, шта дајете студентима сада када сте их подржали?
Инфраструктуру, људе који су у сталном саставу РИК-а и све оно што им може бити потребно у изборном процесу.
Да ли сте после подршке коју сте дали студентима имали контакт с њима и каква је била њихова реакција?
Имали смо контакт, постоји нека врста техничке сарадње и комуникације и верујем да ће то бити још и више у наредном периоду и да ће помоћ бити усмерена тамо где им је потребно.
Значи ли то да су студенти коначно почели да разговарају и сарађују са опозиционим партијама од којих су се до јуче ограђивали?
Постоји комуникација и они су свесни да су им потребни људи на терену. Слушамо сада приче ко је на студенсткој листи, ко није. Они су бирали, а ми, ако ћемо да дамо студентима подршку, не можемо да се бавимо тиме ко је на листи и каква им је идеологија. Сматрам да се у овој трци гласа „за“ и „против“ власти, а све друге поделе су мање битне. Ако дође до промене, тек онда се стичу услови за нормалан политички живот, идеологије и програме.
Председник Србије и кандидат СНС-а за премијера Александар Вучић је, коментаришући одустајање неких листа од изборне трке, честитао на храбрости онима у опозицији који, како је рекао, нису подлегли притисцима и уценама и излазе на изборе. Да ли сте ви имали притиске и уцене када сте донели одлуку да се одрекнете изборне утакмице и гласова својих бирача у корист студената?
Не постоји ниједан притисак и уцена која може да се примени на мене и на НПС. Једино што нас је довело до ове одлуке јесте глас грађана Србије и одговорност према њима. Ја свим партијама опозиције које у трци учествују, желим успех на овим изборима, свако има право на свој избор и то никоме не би смело да се одузме. Моја идеја је била да се уз студентски направи паралелан опозициони блок.
Али та Ваша идеја није прихваћена?
О томе се разговарало, неки начелни договори били су постигнути у оквиру проевропских странака. Моја идеја је била да се после избора обавежемо да правимо коалицију са студентима.
Шта је разлог што нисте успели да се договорите са Драганом Ђиласом, лидером SSP-a, о коалицији?
Тај формат од осам проевропских странака деловао је да може да буде озбиљна целина. Кренули смо да радимо и имали неке састанке, а онда је једна групација изашла и почела да прави Покрет за европску Србију без да су нас о томе информисали. Договор је у том тренутку престао да постоји.
С обзиром на однос снага и тренутну расподелу на политичкој сцени, воде ли ови избори у прављење два јака политичка блока и пропаст свих досадашњих опозиционих странака, па и вашег покрета?
Не верујем да ће доћи до те поларизације и не сматрам да ће опозиционе политичке странке имати проблем са наставком деловања. Имали смо бојкоте и у ранијем периоду. Свако је морао да направи одређене компромисе и уступке, то је цена. Али ако нам је Србија на првом месту и то да уредимо државу и политички систем, мислим да морамо да поднесемо одређену врсту жртве.
Србија је већа и важнија него наша странка и све одлуке које доносимо морају имати приоритете. Ако ћемо да будемо странка ван парламента после ових избора, то ће нас коштати, али то није велика цена ако успемо да поставимо темељ за изградњу једне нормалне и уређене државе. Ми нашу политичку борбу настављамо и до 25. октобра и после.
А је л’ разумете како функционише студентски покрет?
Они не функционишу као странке, то је покрет и суочиће се са одређеним изазовима у будућности. Не бих да улазим у то како они раде. Као странка смо одлучили да им дамо подршку и нећемо им одмагати, јер мислим да је важно за Србију да дође до промена. Верујем да ћемо својим искуством моћи да им помогнемо.
Студенти су се све време ограђивали од политичких странака и политике. Самом предајом листе за изборе, њихови кандидати постали политичари и они су заправо политичка опција сада…
Можете да будете лекари, професори, пољопривредници, али оног момента када сте на листи и излазите на изборе, постали сте политичар и ту нема никаквих дилема.
Да ли очекујете да ће 26. октобар осванути миран, с обзиром на дубоке друштвене поделе и тензије које се стварају?
Не делује ми да је могуће да изборни дан прође као празник демократије. Имали смо у претходном периоду локалне изборе који су више личили на грађански рат него на изборе. А овде је улог много већи.
Из СНС-а долазе поруке, а и сам Вучић истакао је да ће честитати победнику и повући се у опозицију ако победи друга страна. Да ли је то сигнал да је тај блок спреман на мирну транзицију власти, ако би се она десила?
То јако лепо звучи. У то бисмо могли да поверујемо да смо се пробудили јуче. Али нисмо и већ сведочимо и знамо како изгледају изборни процеси из године у годину, видимо какво је стање са бирачким списком, изборним условима, медијима, притисцима… Ако имамо фер изборну утакмицу, на крају дана можемо да честитамо победнику. Али ови избори изгледају тако да замислите да се тркамо на 100 метара: власт креће са 50 метара, ми крећемо од нуле и везане су нам ноге. И то је управо разлог због кога је потребан широк опозициони фронт да би у тој трци заједничким снагама могли да их престигнемо.
А хоће ли студенти бити спремни да њима кажу – честитамо ако изгубе изборе?
Не могу да говорим у име студената.
Да победи Уједињена Србија, да ли бисте Ви били спремни да им честитате?
Не могу да замислим тај сценарио. Да имамо нормалну изборну утакмицу, не бисмо имали ни студентски покрет ни овакав гнев грађана Србије, имали бисмо политичке странке које се такмиче. А ово сада је борба за ослобођење Србије. Не могу да честитам зато што знам на који начин побеђују, ти гласови долазе од оних који су натерани да гласају и захваљујући изборним малверзацијама и манипулацијама. Како да честитам неком ко да пензионерима и грађанима милијарду евра у изборној кампањи из буџета свих нас?
По овоме што сте рекли испада да је неко крив што дели помоћ грађанима, па нико ни неким претходним властима није бранио да то исто раде…
Не могу да судим шта је било раније, никада нисам имао утицај на републичку власт. Не бих имао проблем да честитам било коме да су избори регуларни, фер и поштени. Знате шта је проблем и код студената и код свих нас који их подржавамо – када прихватите изборне услове у утакмици, не можете после да се жалите на судију, али не можемо да кажемо ни да су избори фер и поштени.
Постоји ли договор са студентима да странке које су их подржале после избора добију нешто заузврат?
Не постоји никакав договор нити сам ја ишта тражио од студената. То није била ни идеја. Једино што очекујем јесте да дође до промене система. Постоје бројни примери у свету како су земље које су биле у катастрофалној ситуацији успеле да промене системе и постану оне на које се многи данас угледају.
