Ђокић у Скупштини: Грађане разоружавате, а криминалци наоружани шетају градом

По новом Закону о оружју и муницији грађанин може остати без легално стеченог оружја на основу безбедносне провере за коју не зна ни да је покренута, ни ко је спроводи, ни зашто је означен као безбедносна сметња и то је ,,генијалан” план власти да грађане разоружа, док криминалци наоружани шетају градом, поручио је данас потпредседник Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Урош Ђокић у Скупштини Србије.

Ђокић наводи да је НПС предложио да се у члан 51. Закона о оружју и муницији дода став којим се оружје одузима лицу против кога је покренут поступак за насиље у породици или коме је изречена мера привременог удаљавања, јер поступци у којима се грађанину одузима раније признато право морају бити проверљиви, јасни и отворени, насупрот решењу власти по којем се оружје одузима на основу накнадно утврђене безбедносне сметње.

,,Прочитаћу вам шта пише у једном решењу полиције о одузимању оружја: ‚Не могу се у решењу о одузимању оружја наводити подаци који се односе на безбедносне провере, а који су послужили као основ за одузимање оружја.’ Значи, полиција покреће поступак, а грађанин не зна да је покренут. Полиција спроводи поступак, а грађанин не зна ко га спроводи. И када утврде безбедносну сметњу, грађанин нема право да зна зашто је он безбедносна сметња”, истакао је Ђокић. 

Он указује да ту не би било ништа спорно да институције у Србији раде свој посао, али да оне раде у интересу партије, а партија у интересу мафије, јер обе организације воде исти људи, па грађанин може остати без оружја само зато што не жели да буде део таквог система.

,,Морам да питам господина Угљешу Мрдића о слици објављеној на друштвеним мрежама на којој се налази са Миланом Остојићем Сандоканом, човеком који је синоћ упуцан у Шапцу, а који је одлежао скоро десет година правноснажне казне јер је осуђен за наручивање убиства. Испод слике пише: ‚Подршка нашем брату Угљеши.’ Господине Мрдићу, колико ја знам, ви нисте биолошка браћа. По чему сте ви браћа? По оружју, припадности одређеним структурама, по интересима које штитите?”, упитао је Ђокић.

Ђокић оцењује да се незадовољство грађана више не може сакрити, што потврђују и сва истраживања јавног мњења по којима 60 одсто грађана сматра да Србија иде у лошем смеру.

,,Ви ћете то, због оваквих ствари, на јако тежак начин за вас схватити на следећим изборима”, закључио је Ђокић. 

Он истиче да је НПС предложио увођење новог кривичног дела у Кривични законик – „обучавање малолетног лица за руковање ватреним оружјем“, као и да према предлогу, ко малолетном лицу, супротно прописима којима се уређује област оружја и муниције, даје упутства, обучава га или на други начин оспособљава за руковање, пуцање или употребу ватреног оружја, казнио би се затвором од три месеца до три године.

,,Уколико је дело учињено према детету, односно лицу које није навршило 14 година, или ако је обучавање вршено употребом војног или забрањеног оружја, предложена је казна затвора од шест месеци до пет година. Разлози за подношење овог амандмана огледају се у потреби да се регулишу нове друштвене околности и друштвено-правна опасност која је настала у периоду за нама“, додао је он.

Ђокић објашњава да када пунолетно лице свесно и намерно обучава малолетника за употребу ватреног оружја, његова кривично-правна одговорност тренутно не произилази из посебно дефинисаног кривичног дела, већ се заснива на општим правилима кривичне одговорности.

,,Посебна потреба постоји за појачаном кривично-правном заштитом деце која нису навршила 14 година. Оваква норма би као заштитни објекат препознала не само општу безбедност грађана, која је у интересу целог друштва, већ и посебну кривично-правну заштиту малолетника“, навео је Ђокић.

Према његовим речима, у случају када одрасло лице оспособљава малолетника за извршење кривичног дела, а сведоци смо да таква пракса може постати средство деловања криминалних структура, постојећа правна регулатива не пружа довољан ниво одговорности за такво понашање.

,,Када су у питању малолетници, једна кривично-правна норма може имати два дејства – превентивно и ретрибутивно. Превентивно дејство мора имати примат, јер смо сведоци да се у нашем друштву дешавају страшне и забрињавајуће ствари, због чега је неопходно јачање правне заштите деце и малолетника“, истакао је он.