Алексић у Скупштини: Проблем није легално оружје, већ то што закон не важи једнако за све

Од свих кривичних дела извршених ватреним оружјем, свега један одсто починили су власници легално регистрованог оружја, шест одсто лица која су користила службено оружје, док је чак 93 одсто кривичних дела извршено нелегалним оружјем, што значи да проблем нису грађани који оружје поседују законито, већ они који га држе и користе нелегално за вршење кривичних дела, рекао је данас председник Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Мирослав Алексић на седници Скупштине Србије.

Алексић истиче да ако шест одсто кривичних дела оружјем изврше лица која користе службено оружје, онда је то озбиљно питање за државу и њене институције и значи да је већи удео тих случајева него код власника легално регистрованог оружја и додаје да уместо да се власт бави узроцима проблема и јача контролу институција, овим законом додатно оптерећује грађане који поштују закон.

,,У Предлогу закона о оружју и муницији није погођена суштина проблема. Као и већина закона који су усвојени, ни овај закон сам по себи није толико лош. Основни проблем је његова примена. У Србији, нажалост, закони се често не спроводе доследно. Због урушавања институција, они остају мртво слово на папиру или се примењују селективно – за неке важе, за неке не важе, а за неке се примењују строже или блаже“, казао је он.

Он наглашава да се овај закон односи на колекционаре, чланове стрељачких клубова, ловце и грађане који легално поседују оружје ради личне безбедности, као и да се поставља питање да ли овим законом желимо да им олакшамо или отежамо живот и остваривање њихових права и додаје да уместо да се бавимо суштинским питањима, расправљамо о томе да ли је нож хладно оружје или није.

,,Одговор није једноставан – може да буде, али не мора. На пример, да ли је кухињски нож хладно оружје? Да ли кувар који путује од тачке А до тачке Б и са собом носи професионални кухињски нож треба да га пријави, обележи или испуни неку другу законску обавезу? То су питања која је требало јасније и прецизније уредити овим законом, како би се избегле недоумице и различита тумачења“, додао је Алексић.

Алексић указује да се стиче утисак да је циљ да се људима који оружје поседују легално уведу додатне обавезе, уз образложење да ће то повећати безбедност грађана и пита како се безбедност повећава тиме што се отежава набавка, држање и ношење оружја онима који га већ поседују у складу са законом.

,,Овим законом отежавате живот искључиво онима који поштују закон, док се суштински проблеми као што су нелегално оружје и криминал не решавају. У Србији су угрожени само они који поштују закон и који нису део криминалног клана. Ако је неко у `Ћациленду`, изгледа као да за њега важе другачији аршини. Он може да стоји поред полицајаца и да држи нож, чекић, палицу, пиштољ или шта год хоће Таква слика шаље поруку јавности да закони не важе једнако за све“, навео је он.

Он подсећа да док је Братислав Гашић био на челу БИА, предложене су измене закона које су значајно снизиле критеријуме за запошљавање у тој служби па је тако практично омогућено да лица без претходне каријере у безбедносном сектору уђу у систем, стекну радно искуство, а потом пређу у МУП, бар је тако у случају Марка Кричка који је продавао аутомобиле, а сада је први човек УКП.

,,Озлоглашени бункер Земунског клана у Шилеровој улици, где су се окупљале убице премијера Зорана Ђинђића, настао је у време локалне власти у Земуну коју су чинили представници Српске радикалне странке Војислава Шешеља. Извршни одбор Скупштине општине Земун је 21. фебруара 1997. године Душану Спасојевићу доделио на трајно коришћење парцелу 12455 за 48.000 немачких марака. На тој локацији касније је изграђен објекат који је у јавности познат као `бункер`. Најцрње време за Србију и грађане Србије је било оно које су обележили радикали, а ви сте били део тог тима“, навео је он.

Алексић указује да представници власти сада покушавају да се представе као европејци, мењају реторику и политички имиџ, али суштина остаје иста и додаје да што се тиче Аљбина Куртија и и адресирања човека који отима српску земљу и малтретира српски народ на страну преко пута, то је замена теза.

,,У име Народног покрета Србије јасно могу да кажем да Курти никада није имао нашу подршку, нити смо имали било какве састанке или контакте са њим. Наши ставови о српским националним интересима су јасни. Нисам се ја сликао са Аљбином Куртијем и Едијем Рамом, нити сам ја био на јахти код Беџета Пацолија. Грађани су видели ко је са ким сарађивао и ко за своје поступке треба да одговара“, рекао је Алексић.

Према његовим речима, живимо у систему у коме председник државе јавно најављује доношење закона којим полицајцима неће бити дозвољено да у слободно време обезбеђују ноћне клубове, сплавове или лица из криминогене средине.

,,Ако је сада потребан такав закон, по ком основу је то до сада било могуће? Закон на дневном реду неће решити проблем обрачуна и убистава на улицама. Сматрамо да овај закон треба либерализовати и прихватити амандмане које предлажемо, како би се олакшао положај грађана којима је оружје потребно у складу са законом, а безбедност грађана треба обезбедити тако што ће надлежне институције коначно радити свој посао. Време је да преузмете одговорност и сагледате у ком правцу се безбедносни систем креће“, закључио је Алексић.