Народни покрет Србије захтева да се провери имовина и порекло прихода в. д. директора ЈКП „Варварин” Дејана Ракића, против кога је поднета кривична пријава за злоупотребу службеног положаја и прање новца, управо тај случај показује како стварно изгледа владина борба против корупције, рекла је данас потпредседница Народног покрета Србије (НПС) и народна посланица Ивана Роквић на седници Скупштине Србије.
Роквић наводи да је надлежним органима поднета кривична пријава против Ракића, у којој се сумња на злоупотребу службеног положаја и прање новца кроз пословни однос фиктивне фирме „Узи инжењеринг” са предузећем „Миленијум тим”.
„Господин Ракић је отворио своју фирму, само је регистровао на своју супругу Ивану Узелац, како би сакрио да је то његова фирма, а онда је у име ЈКП ’Варварин’ склапао уговоре са том фирмом, као и са ’Миленијум тимом’. Наводи се и да су за приватне послове коришћене машине, опрема и радници тог предузећа”, рекла је Роквић.
Она наводи да је, према подацима из пријаве, приход тог наводног приватног посла скочио са 27.618.000 динара у 2023. на 123.716.000 динара у 2024. години, упитавши надлежне органе да објасне тако нагли раст и провере да ли је сваки динар стечен на законит начин.
„Ако су наводи из ове пријаве тачни, онда је јавно предузеће које плаћамо сви ми и остатак грађана Србије практично служило као један приватни сервис функционера који је злоупотребио свој службени положај”, истакла је Роквић.
Роквић подсећа и на имовину поменуту у пријави, у коју спадају мерцедес Г класе, ленд ровер, масерати, стан у Крушевцу и непокретност у Београду, наглашавајући да не тврди да је Ракић крив, већ да о томе треба независно да одлуче тужилаштво и суд.
„Као народна посланица имам право и обавезу да питам да ли је ова имовина проверена, да ли је проверено њено порекло, токови новца и ко је плаћао машине, раднике и опрему, као и однос између ’Узи инжењеринга’ и ’Миленијум тима’ који је ископао читав Варварин и Ћићевац. Не може да се прође кроз та места јер су цеви извађене напоље, а радови стоје. Шта је тужилаштво урадило поводом ове кривичне пријаве? Мало је безвезе да називате овај закон Закон о спречавању корупције, више је то Закон о спречавању истраживања корупције”, навела је Роквић.
Роквић је образложила и амандман Народног покрета Србије на члан 7. Закона о спречавању корупције, наводећи да предлагач тврди да жели да спречи злоупотребу јавне функције током избора, али да забрана промотивних активности јавних функционера, према тексту закона, не важи од почетка изборног периода, већ тек након истека рока за кандидовање.
„Када се то преведе на обичан језик, избори су расписани, кампања траје, функционери су на телевизијама, обилазе градилишта, отварају објекте, представљају инвестиције, државне програме, евентуално иду под шаторе, а најважнија забрана коју доносите да бисте спречили функционерску кампању није још почела да важи. Чему онда служи?”, рекла је она.
Роквић наводи да су у закону предвиђена и три широка изузетка, а то су ако је активност била планирана пре избора, ако је реч о устаљеној пракси или ако је повезана са међународним односима, оцењујући да то само по себи није спорно, јер држава може и мора да ради током избора, али не сме да води кампању за власт, и подсећа да је управо на то упозорио ОДИХР.
„У тачки 55 ОДИХР каже да су ови изузеци широко постављени и да могу озбиљно да наруше и ослабе саму забрану. ОДИХР у тачкама 58 и 59 тражи и врло конкретне измене. Да се промотивне активности не сведу само на директно позивање да се гласа, већ да се обухвати и посредна изборна предност кроз јавне инвестиције, државне програме, велике најаве и институционалне активности, и да изузетак постоји само кад је нешто објективно неопходно и не може да сачека крај изборног периода”, навела је Роквић.
Роквић закључује да амандман Народног покрета Србије не забрањује држави да ради током избора.
„Амандман НПС не забрањује држави да ради, већ јој забрањује нешто друго – да се државни посао претвара у страначки спот”, истакла је Роквић.
Она указује да Предлог закона о спречавању корупције за све повреде члана 50 прописује јединствену новчану казну од 100 до 150 хиљада динара, без обзира на природу и тежину конкретне повреде, чиме се у исти казнени оквир стављају потпуно различита понашања.
„Није исто неправилно коришћење налога на друштвеним мрежама и коришћење јавних ресурса, јавних скупова, институционалних активности или промотивних догађаја ради стицања изборне предности. Изједначавање које се дешава у овом члану умањује одвраћајући ефекат санкција код најтежих облика злоупотребе јавне функције”, рекла је она.
Роквић наводи да је на ову слабост изричито упозорио ОДИХР, који сматра да предложена казна од 100 до 150 хиљада динара може бити недовољна, нарочито када је реч о високим функционерима, и да предложено решење ставља мању процедуралну повреду и озбиљну злоупотребу државних ресурса у потпуно исти санкциони оквир.
„ОДИХР зато препоручује диференцијални приступ санкцијама уз узимање у обзир тежину повреде, обим злоупотребе јавних ресурса, трајање и понављање понашања, положај функционера и последице по равноправност изборних учесника. Нашим амандманом се, у границама максималне новчане казне коју Закон о прекршајима дозвољава за физичко лице, уводи разликовање између тих различитих повреда закона”, указала је Роквић.
Она наводи да се изменом Закона о јавним медијским сервисима досадашњи износ РТС таксе од 349 динара допуњује речју „најмање”, оцењујући да проблем није у једној речи, него у 14 година односа власти према јавном медијском сервису.
„Председник републике је 2013. године грађанима обећао укидање телевизијске претплате. Како је изгледало то ’ослобађање’ грађана од намета? Таксу нисте укинули, сем оне преваре од 2015. године, када сте у истом предлогу закона написали да укидате таксу, а двадесетак страна касније да ће та такса поново почети да се наплаћује у августу наредне године”, рекла је Роквић.
Роквић подсећа да је такса 2019. подигнута за 46,7 одсто, 2020. за још 15,9 одсто, 2021. за 17,3 одсто, а 2024. за додатних 16,7 одсто, наводећи да се сада поставља доњи лимит таксе, а горњи остаје непознат.
„Најгоре од свега је што сте овде имали решење. Радна група вашег министарства, са РТС-ом, РТВ-ом, новинарским удружењима, синдикатима и стручњацима, два месеца је радила на моделу финансирања. Када су дошли до система да такса буде везана за просечну зараду, годишње усклађивање по аутоматизму, унапред познат критеријум без министра који сваке године одлучује да ли ће јавном сервису дозволити довољно новца или не, на последњем састанку те групе тај модел је одбачен, зато што смо били надомак тога да се створи систем који функционише аутоматски, што је проблем за ову власт јер онда не би зависили од Српске напредне странке”, закључила је Роквић.
