Народни покрет Србије тражи да се у Предлог закона о измени Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала изричито унесе одредба којом се гарантује структурна и оперативна самосталност посебног одељења, рекла је данас потпредседница Народног покрета Србије (НПС) и народна посланица Ивана Роквић у Скупштини Србије.
Роквић наглашава да је циљ да тужиоци који поступају у предметима високотехнолошког криминала не буду само формално стручни и надлежни, већ и стварно независни и слободни да свој посао обављају без притисака и било каквог спољног утицаја.
,,Суштина амандмана који је поднео Народни покрет Србије није довођење у питање борбе против високотехнолошког криминала, већ обезбеђивање стварне аутономије посебног одељења које се тим пословима бави. Зато предлажемо да се законом јасно гарантују његова структурна и оперативна самосталност“, казала је она.
Она подсећа да је такав предлог је у потпуности у складу са препорукама Венецијанске комисије, која је указала да посебном одељењу за високотехнолошки, односно сајбер криминал, треба обезбедити већи степен аутономије, имајући у виду његову специјализовану улогу и надлежности и додаје да тужиоци који поступају у овим предметима не смеју бити само формално стручни и надлежни, већ и стварно независни и слободни да свој посао обављају без притисака и спољних утицаја.
,,Ми не споримо да држава мора да се бори против високотехнолошког криминала. Напротив, Србији су потребни снажни, стручни и ефикасни органи који ће се супротставити нападима на рачунарске системе, крађи података, интернет преварама и злоупотребама друштвених мрежа. И баш зато ова област не сме да буде ничији полигон за политичку контролу“, додала је Роквић.
Према њеним речима, питање није само да ли имамо тужилаштво које се бави високотехнолошким криминалом, већ да ли то тужилаштво може да ради без икаквих политичких притисака, да ли има слободу да отвори предмет када су угрожени грађани, да поступа када су мета напада новинари, да истражи организоване бот мреже и да покрене поступке чак и онда када трагови воде ка људима блиским власти.
,,Зато ово није искључиво питање струке и организације рада, већ дубоко политичко питање. У држави у којој институције нису у потпуности независне и демократски капацитети нису довољно развијени, тастатура може постати озбиљно оружје“, закључила је она.
