Podaci o vodi koju pijemo, vazduhu koji udišemo i zemljištu na kome živimo ne mogu biti tajna, jer tajna tada nije nikakva zaštita države, već zaštita odgovornih, rekla je danas potpredsednica Narodnog pokreta Srbije (NPS) i narodna poslanica Ivana Rokvić u Skupštini Srbije.
Rokvić navodi da NPS amandmanom na član 11. Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine traži da podaci o zagađenju i zagađujućim materijama u vazduhu, vodi i zemljištu budu javni i da ne mogu da se sakriju ni iza poslovne tajne, ni iza ekonomskog interesa, a pogotovo ne iza navodne nacionalne bezbednosti, što posebno ističe zbog Novog Beograda i Savskog nasipa.
,,Savski nasip nije ničija privatna svojina, gradilište ili parking, niti nečiji prostor za kombinaciju gde može bilo šta da se izgradi. To je zaštitni vodni objekat, linija odbrane od poplava i prostor povezan sa beogradskim vodosnabdevanjem”, naglasila je Rokvić.
Ona ukazuje da godinama na Novom Beogradu dolazi do nelegalne gradnje, sumnjivih priključaka, bušenja, teške mehanizacije i radova pored vodnog zemljišta, dok institucije ćute, a podseća da je predsednik NPS Miroslav Aleksić zajedno sa aktivistima u više navrata bio na Savskom nasipu da ga odbrani od bušenja i da se tada nisu ispitivali radovi, već su se privodili ljudi koji brane nasip.
,,Narodni pokret Srbije sa Novog Beograda ionako već glumi istražne organe. Za šest meseci poslali smo 176 zahteva za informacije od javnog značaja, žalbi, odborničkih pitanja, urgencija i dopuna, a dobili smo odgovor na šest. Dokumentacija o radovima u zoni vodoizvorišta, podzemnih voda, nasipa i rečnih korita ne sme da se sakrije”, istakla je Rokvić.
Rokvić naglašava da prava nacionalna bezbednost nije sakrivanje papira i važnih informacija od građana.
,,Prava nacionalna bezbednost je da Beograd ima zdravu vodu, da nasip ne bude probušen, opterećen i prepušten bahatima i da građani znaju ko, šta, gde i po čijem nalogu radi”, zaključila je Rokvić.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Rokvić ističe da NPS amandmanom zahteva da, ukoliko neko finansira kampanju, građani moraju biti odmah obavešteni ko je finansijer, u koje svrhe se sredstva koriste i kome su namenjena i dodaje da te informacije ne smeju biti dostupne tek nakon izbora, kada su glasovi već prebrojani i kada je moguća šteta već učinjena, već najkasnije u roku od 24 sata.
,,Izborna kampanja u Srbiji nije samo ono što političke stranke prikažu u svojim izveštajima. Kampanju čine i kol centri, autobusi, dnevnice, skupovi, bilbordi, botovi na društvenim mrežama, angažovanje firmi, udruženja, agencija i trećih lica, kao i svi oni koji se pojavljuju uoči izbora da pruže podršku Srpskoj naprednoj stranci. Kada postavimo pitanje ko sve to plaća, dobijamo najskuplji odgovor – da niko ništa ne zna i da se ti troškovi nigde ne pojavljuju u izveštajima“, kazala je ona.
Prema njenim rečima, nije realno da se kol centri organizuju sami od sebe ili da hiljade ljudi samoinicijativno dolaze u Arenu na dan izbora, a novac i milionski iznosi se pojavljuju kao magla, niotkuda.
,,Čitav PIO fond ima mrežu zaposlenih koji primaju platu u državnom sistemu, a koji koriste radno vreme i resurse za pisanje komentara i napade na opoziciju na društvenim mrežama. Ovaj zakon i dalje ostavlja dovoljno prostora da se aktivnosti trećih lica u izbornoj kampanji vide tek nakon što izbori prođu. Građani imaju pravo da znaju ko kupuje uticaj i ko stoji iza određenih kampanja, da li je to firma koja nakon izbora očekuje tender, investitor koji čeka dozvolu za novi projekat, direktor javnog preduzeća ili stranački finansijer koji ne želi da se njegovo ime pojavi u zvaničnim dokumentima“, dodala je ona.
Rokvić navodi za NPS zahteva da se svi podaci o finansiranju kampanje dostavljaju Agenciji u roku od 24 sata, jer ako je sve u skladu sa zakonom i ako nema šta da se krije, onda nema razloga da finansiranje ne bude transparentno u realnom vremenu.
