Подаци о води коју пијемо, ваздуху који удишемо и земљишту на коме живимо не могу бити тајна, јер тајна тада није никаква заштита државе, већ заштита одговорних, рекла је данас потпредседница Народног покрета Србије (НПС) и народна посланица Ивана Роквић у Скупштини Србије.
Роквић наводи да НПС амандманом на члан 11. Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине тражи да подаци о загађењу и загађујућим материјама у ваздуху, води и земљишту буду јавни и да не могу да се сакрију ни иза пословне тајне, ни иза економског интереса, а поготово не иза наводне националне безбедности, што посебно истиче због Новог Београда и Савског насипа.
,,Савски насип није ничија приватна својина, градилиште или паркинг, нити нечији простор за комбинацију где може било шта да се изгради. То је заштитни водни објекат, линија одбране од поплава и простор повезан са београдским водоснабдевањем”, нагласила је Роквић.
Она указује да годинама на Новом Београду долази до нелегалне градње, сумњивих прикључака, бушења, тешке механизације и радова поред водног земљишта, док институције ћуте, а подсећа да је председник НПС Мирослав Алексић заједно са активистима у више наврата био на Савском насипу да га одбрани од бушења и да се тада нису испитивали радови, већ су се приводили људи који бране насип.
,,Народни покрет Србије са Новог Београда ионако већ глуми истражне органе. За шест месеци послали смо 176 захтева за информације од јавног значаја, жалби, одборничких питања, ургенција и допуна, а добили смо одговор на шест. Документација о радовима у зони водоизворишта, подземних вода, насипа и речних корита не сме да се сакрије”, истакла је Роквић.
Роквић наглашава да права национална безбедност није сакривање папира и важних информација од грађана.
,,Права национална безбедност је да Београд има здраву воду, да насип не буде пробушен, оптерећен и препуштен бахатима и да грађани знају ко, шта, где и по чијем налогу ради”, закључила је Роквић.
Када је реч о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о финансирању политичких активности, Роквић истиче да НПС амандманом захтева да, уколико неко финансира кампању, грађани морају бити одмах обавештени ко је финансијер, у које сврхе се средства користе и коме су намењена и додаје да те информације не смеју бити доступне тек након избора, када су гласови већ пребројани и када је могућа штета већ учињена, већ најкасније у року од 24 сата.
,,Изборна кампања у Србији није само оно што политичке странке прикажу у својим извештајима. Кампању чине и кол центри, аутобуси, дневнице, скупови, билборди, ботови на друштвеним мрежама, ангажовање фирми, удружења, агенција и трећих лица, као и сви они који се појављују уочи избора да пруже подршку Српској напредној странци. Када поставимо питање ко све то плаћа, добијамо најскупљи одговор – да нико ништа не зна и да се ти трошкови нигде не појављују у извештајима“, казала је она.
Према њеним речима, није реално да се кол центри организују сами од себе или да хиљаде људи самоиницијативно долазе у Арену на дан избора, а новац и милионски износи се појављују као магла, ниоткуда.
,,Читав ПИО фонд има мрежу запослених који примају плату у државном систему, а који користе радно време и ресурсе за писање коментара и нападе на опозицију на друштвеним мрежама. Овај закон и даље оставља довољно простора да се активности трећих лица у изборној кампањи виде тек након што избори прођу. Грађани имају право да знају ко купује утицај и ко стоји иза одређених кампања, да ли је то фирма која након избора очекује тендер, инвеститор који чека дозволу за нови пројекат, директор јавног предузећа или страначки финансијер који не жели да се његово име појави у званичним документима“, додала је она.
Роквић наводи за НПС захтева да се сви подаци о финансирању кампање достављају Агенцији у року од 24 сата, јер ако је све у складу са законом и ако нема шта да се крије, онда нема разлога да финансирање не буде транспарентно у реалном времену.
