У унутрашњости Србије, конкретно у Зајечарском округу, на 36 села ради само један гинеколог, док на ужој територији државе ради 509 гинеколога, рекла је данас народна посланица Народног покрета Србије (НПС) и бивша директорка ГАК ,,Народни фронт” Снежана Ракић на седници Скупштине Србије.
Ракић је представнике Министарства здравља упитала како је то могуће и додала да оваква ситуација није само у Зајечару, већ и у Сремским Карловцима где нема гинеколога, док у Чајетини и Темерину ради по један гинеколог, којима можда припомаже неки доктор из приватне праксе на истој територији.
,,Поставља се питање како смо дошли у ову ситуацију. Држава је широм затворених очију гледала на одлив, не само гинеколога, него и доктора из државних болница. Одлазили су редовни професори са Медицинског факултета. Такође, један од проблема је лоша систематизација у здравству која се не примењује онако како би требало. Трећи проблем је непотизам, а у удаљеним местима и лоши услови за рад”, казала је она.
Када је у питању Београд, она каже да на две универзитетске клинике ради преко 200 гинеколога, као и да у тим установама раде родитељи, деца и блиски рођаци што је слика непотизма који се годинама негује у здравственим установама и додаје да су се до скоро у београдским домовима здравља запошљавали најлошији ђаци који су по три или четири пута полагали специјалистички испит.
,,Они су аванзовали па се тако запошљавају на универзитетским клиникама и добијају звања примаријуса. Очекујем да неки од них ускоро постану и директори највећих клиника. Да ли се приликом постављања директора, који су ту да организују посао, било да је у питању клиника или удаљена здравствена станица, Министарство здравља држи услова који су неопходни да буду постављени на то место? Они су сви тренутно у в.д. статусу, осим професора Милована Бојића који је једини изабран на конкурсу”, додала је Ракић.
Ракић наглашава да три београдска клиничко – болничка центра воде пензионери и пита да ли људи у Министарству здравља мисле да у генерацији између 45 и 55 година не постоји нико ко би могао да буде млад директор и да му се да шанса да води здравствену установу и да се здравство унапреди.
,,Морамо да водимо рачуна о гинеколошкој служби, репродуктивном здрављу и порођајима. Где се жене из села где нема гинеколога порађају и када иду код гинеколога? Србија је држава са негативним природним прираштајем и то је тенденција која траје сигурно 15, 20 година. Позивам надлежне да примене закон, да институције почну да раде свој посао и да грађанима Србије обезбеде ефикасну и доступну здравствену заштиту”, закључила је она.
