Ракић: Све мање гинеколога у домовима здравља, здравство разориле мале приватне праксе наслоњене на болнице

У домовима здравља у Србији ради свега 509 гинеколога, док их укупно има око 1.100, што је мали број да се покрије примарна, секундарна и терцијарна здравствена заштита, рекла је данас за телевизију Н1 народна посланица Народног покрета Србије (НПС) и бивша директорка ГАК ,,Народни фронт” Снежана Ракић.

Ракић наглашава да свака болница и сваки дом здравља имају своју систематизацију, тачно се зна колики број гинеколога треба да имају и према томе би држава требала да направи прерасподелу гинеколога и додаје да ако тежимо да уђемо у ЕУ, која је апсолутно место највећих инвестиција за државу Србију, морамо на сваком месту да обезбедимо исти ниво здравствене заштите.

,,Годинама уназад присутан је огроман одлив доктора који је почео 2016. године и то је нешто што се не може зауставити. Поједини доктори су нас напуштали одмах по завршеном Медицинском факултету, док је један број специјалиста, незадовољан радом у тадашњим државним службама, прешао у приватну праксу. Отишли су људи који су најискуснији и који су требали да буду ментори”, објаснила је она.

Она истиче да су наше здравство разориле мале приватне праксе које су наслоњене на болнице, као и да држава последњих 20 година то посматра ,,широм затворених очију” и додаје да је то озбиљан проблем, наводећи пример Немачке, која можда има и најбоље уређено здравство у Европи, у којој се тачно зна после колико година неко може да ради приватно.

,,Државно, социјално здравство не познаје жељу ни пацијента ни доктора. Ако се неко определи да ради у болници до терцијарних центара стиже квалитетом рада , бар је тако било раније. Данас можете да окренете број телефона и да вас неко запосли”, казала је Ракић.

Ракић каже да су све жене којима је недоступан превентивни гинеколошки преглед у ризику од карцинома грлића материце, дојке и јајника и додаје да је потребно направити прерасподелу лекара, да лекари који су у пензији и још увек раде на универзитетским клиникама оду у мале средине и помогну својим искуством и знањем, као и да се људи временом мотивишу да они који су из окружења покрију центре у којима раде.

,,Ако не постоји адекватна контрола и ако нисмо здрави, немамо о чему даље да причамо. Плате које су повећане нису ни пола од плата које доктори имају рецимо у Црној Гори. Лекар специјалиста из наше државе који се запослио у Дому здравља у Никшићу има плату 3.000 евра. У Беранама је плата анестезиолога 4.500 евра. Код нас у државној болници лекар ни у најлуђим сновима не може да заради тај новац”, закључила је она.