Nijedan policajac nam više ne sme biti ubijen na dužnosti, a napad na njih se mora tretirati kao napad na državu, rekla je danas potpredsednica Narodnog pokreta Srbije (NPS), narodna poslanica i pukovnica policije u penziji Slavica Radovanović.
,,Nakon svih nemilih događaja koji su se dogodili u poslednje vreme, kao što je napad na žandarma ispred Izraelske ambasade, sada i događaj u Loznici u kojem je jedan policajac ubijen, a drugi ranjen, sasvim je jasno da su nam policajci, već duže vreme, bili u drugom planu”, kazala je ona.
Radovanović ističe da su prioriteti rukovodstva MUP renoviranje zgrada i kabineta za partijski dovedene i podobne rukovodioce, često i bez sprovedenih tendera i javnih nabavki, davanje tih poslova opšte poznatm firmama, koje su miljenice SNS, pa do vraćanja i recikliranja bivših kadrova iz penzije, koji se osim partijske lojalnosti i poslušnosti, nisu bas ni u čemu drugom pokazali i dokazali.
,,Više je nego sramno da policajci rade za plate koje su nesrazmerne obimu, uslovima i rizicima kojima su izloženi na poslu i da ih na ulici ubijaju ekstremisti i Albanci u sred Srbije. Svaki policajac mora da ima svu logističku, pravnu, psihološku i svaki drugi vid podrške, zaštite i osećaja sigurnosti od države. Ovo je krajnji trenutak da se u propise i akte koji uređuju ovlašćenja i postupanja policije uradi velika promena”, dodala je ona.
Prema njenim rečima te promene bi trebalo da budu usmerene na izmene propisa koji regulišu upotrebu vatrenog oružja od strane policije, oštriju kaznenu politiku u situacijama kada je napadnut, ranjen ili lišen života policijski službenik, (koje, u zadnjem navodi treba da budu i kazne doživotne robije), doslednija primena zakona, da tužioci napade na policajce tretiraju ozbiljnije, sudije da izriču oštrije kazne.
,,Međutim, ima još nešto, na čemu treba raditi, možda u ovom momentu i najbitnije, a to je eliminisanje straha, kod pripadnika policije, od primene vatrenog oružja, jer nakon primene takvog ovlašćenja, policajci prolaze golgotu da se takva upotreba opravda, često ostaju sami bez zaštite sistema i rukovodioca, koji treba da stanu uz njih, i zato, vrlo često, policajci okreću glavu, jer se osećaju nezaštićeno”, naglasila je Radovanović.
Ona objašnjava da nisu retki ni slučajevi da lica prema kojima je policija primenila sredstvo prinude ili vatreno oružje privatno tuži te iste policajce i oni moraju sami da se brane, plaćaju advokate i sve vreme razmišljaju da li će ostati bez posla, a cela njihova porodica bez sredstava za život.
,,Sa takvom se praksom mora što pre prekinuti, hitno početi sa izmenom postojećih propisa i zakona, dati policajcima ne samo veću slobodu pri primeni ovih ovlašćenja, nego i garantovati potpunu podršku i zaštitu sistema”, zaključila je Radovanović.
