Ниједан полицајац нам више не сме бити убијен на дужности, а напад на њих се мора третирати као напад на државу, рекла је данас потпредседница Народног покрета Србије (НПС), народна посланица и пуковница полиције у пензији Славица Радовановић.
,,Након свих немилих догађаја који су се догодили у последње време, као што је напад на жандарма испред Израелске амбасаде, сада и догађај у Лозници у којем је један полицајац убијен, а други рањен, сасвим је јасно да су нам полицајци, већ дуже време, били у другом плану”, казала је она.
Радовановић истиче да су приоритети руководства МУП реновирање зграда и кабинета за партијски доведене и подобне руководиоце, често и без спроведених тендера и јавних набавки, давање тих послова опште познатм фирмама, које су миљенице СНС, па до враћања и рециклирања бивших кадрова из пензије, који се осим партијске лојалности и послушности, нису бас ни у чему другом показали и доказали.
,,Више је него срамно да полицајци раде за плате које су несразмерне обиму, условима и ризицима којима су изложени на послу и да их на улици убијају екстремисти и Албанци у сред Србије. Сваки полицајац мора да има сву логистичку, правну, психолошку и сваки други вид подршке, заштите и осећаја сигурности од државе. Ово је крајњи тренутак да се у прописе и акте који уређују овлашћења и поступања полиције уради велика промена”, додала је она.
Према њеним речима те промене би требало да буду усмерене на измене прописа који регулишу употребу ватреног оружја од стране полиције, оштрију казнену политику у ситуацијама када је нападнут, рањен или лишен живота полицијски службеник, (које, у задњем наводи треба да буду и казне доживотне робије), доследнија примена закона, да тужиоци нападе на полицајце третирају озбиљније, судије да изричу оштрије казне.
,,Међутим, има још нешто, на чему треба радити, можда у овом моменту и најбитније, а то је елиминисање страха, код припадника полиције, од примене ватреног оружја, јер након примене таквог овлашћења, полицајци пролазе голготу да се таква употреба оправда, често остају сами без заштите система и руководиоца, који треба да стану уз њих, и зато, врло често, полицајци окрећу главу, јер се осећају незаштићено”, нагласила је Радовановић.
Она објашњава да нису ретки ни случајеви да лица према којима је полиција применила средство принуде или ватрено оружје приватно тужи те исте полицајце и они морају сами да се бране, плаћају адвокате и све време размишљају да ли ће остати без посла, а цела њихова породица без средстава за живот.
,,Са таквом се праксом мора што пре прекинути, хитно почети са изменом постојећих прописа и закона, дати полицајцима не само већу слободу при примени ових овлашћења, него и гарантовати потпуну подршку и заштиту система”, закључила је Радовановић.
