Prema svim pokazateljima evropske statistike, Srbija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, a s najvišim cenama hrane i goriva, rekao je u intervjuu agenciji Beta član Predsedništva Narodnog pokreta Srbije (NPS) ekonomista Goran Radosavljević.
On ističe da je prema GDP po glavi stanovnika, mereno u paritetu kupovnih snaga, Srbija na 49 odsto proseka Evropske unije, a lošije su samo Severna Makedonija, Albanija i BiH i dodaje da ako pogledamo po drugom pokazatelju, stvarna potrošnja po glavi stanovnika, Srbija je na 55 odsto EU proseka, dok je Crna Gora, na primer, na 64 odsto, dok su sve ostale zemlje EU na nivou od preko 70 odsto proseka EU.
,,Poražavajuća je i dinamika kretanja standarda stanovništva u poređenju s drugim zemljama na sličnom nivou razvoja. Od 2013. do 2023. godine, GDP po glavi stanovnika je u Srbiji porastao sa 42 na 49 odsto proseka EU. U istom periodu, u Rumuniji je GPD po glavi stanovnika porastao sa 54 na 78 odsto EU proseka, Bugarskoj sa 46 na 64, a u Crnoj Gori sa 41 na 51 odsto. Ne samo da se ne možemo pohvaliti nivoom standarda stanovništva u odnosu na ostale zemlje Evrope, već je i dinamika rasta tog standarda jedna od najlošijih u Evropi u prethodnoj deceniji”, naglasio je on.
Na pitanje zbog čega su cene namirnica u Srbiji među najvećim u Evropi, Radosavljević kaže da je decenija pogrešne poljoprivredne politike, započete smanjenjem subvencija u ratarstvu, preko devastiranja stočarstva, uz visoki stepen korupcije, dovelo do uništavanja primarne poljoprivrede u Srbiji.
,,I ono malo izvoza u ovom sektoru što Srbija ima, zasniva se na izvozu primarnih proizvoda (žitarice, suncokret i dr.), a ređe proizvoda viših faza prerade. Istovremeno, rast cena energenata uz pogrešnu akciznu politiku doveli su do toga da Srbija ima jedan od najskupljih dizel goriva u Evropi, što svakako ne doprinosi konkurentnosti poljoprivrede”, dodao je on.
Prema njegovim rečima, mnogi drugi faktori, od uništavanja domaće proizvodnje, inputa za poljoprivrednu proizvodnju, pre svega veštačkog đubriva, proizvodnje poljomehanizacije i mnogi drugi faktori poput nerealnog deviznog kursa, doveli si do toga da je cena hrane u Srbiji prethodne tri godine porasla gotovo dvostruko više nego što je to prosek EU zemalja, pa su stoga već sada neki proizvodi u supermarketima u Srbiji skuplji nego u razvijenim zemljama Zapadne Evrope.
Kada su u pitanju cene goriva koje su u Srbiji među najvećim u Evropi, Radosavljević navodi dva razloga – visoke poreze (akcize i različite naknade) i nedovoljnu konkurenciju na tržištu i dodaje da se u prethodne tri godine, cene motornih goriva naftnog porekla ne određuju tržišno, tako da je isključivi krivac za visoke cene Vlada Srbije koja tu cenu utvrđuje, a kao rezultat, Srbija već neko vreme ima jedan od najskupljih dizela u Evropi pa tako znajući da potrošnja dizela učestvuje u ukupnoj potrošnji motornih benzina sa oko 75 odsto, visoka cena direktno utiče na sve ostale cene proizvoda i usluga u Srbiji.
,,Za kupovinu stana za četvoročlanu porodicu od 70 kvadrata u Beogradu, potrebno je da dva člana porodice rade najmanje devet godina. S druge strane, u Ljubljani, koja ima višu prosečnu cenu kvadrata nego Beograd, potrebno je u proseku oko pet godina, a u Zagrebu oko 4,5 godina. Druga neobična stvar u Srbiji je izvor tražnje za nepokretnostima. Naime, dok u EU zemljama preovladavaju kreditni kupci, u Srbiji se preko 90 odsto svih nepokretnosti kupi iz sopstvenih sredstava. Nit’ siromašnije zemlje, nit’ bogatijih kupaca nepokretnosti”, dodao je Radosavljević.
Upitan da li su visoke cene, s obzirom na nizak životni standard, državni projekat, Radosavljević ističe da su cene rezultat nesposobnosti aktuelne vlasti da se stvore institucije koje bi kontrolisale tržište i ispravljale njegove nesavršenosti i navodi primer da u bilo kojoj zemlji EU, kada bi tri kompanije koje imaju 100 odsto tržišnog učešća istovremeno povećale cenu za isti ili sličan iznos, Komisija za zaštitu konkurencije bi reagovala i sprečila takvo, očigledno monopolsko ponašanje.
,,Ili kada bi se desilo da se na tržištu 90 odsto nepokretnosti kupuje gotovim sredstvima, a da vrednost takvih kupovina enormno raste, Poreska uprava bi trebala odmah da ispita poreklo tog novca. U Srbiji su institucije zarobljene i nije im dozvoljeno da rade svoj posao. Zato na tržištu vlada haos, koji uz mnoge druge razloge dovodi do rasta cena koji je veći nego u drugim zemljama Evrope”, ocenio je on.
Radosavljević objašnjava da ako se nastavi trend rasta cena, doći će svakako do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva, nemogućnosti da se servisiraju obaveze i potencijalnog rasta broja stanovnika koji živi u riziku od siromaštva, kao i da će se u takvim okolnostima, godišnji budžet sve više koristiti za osnovne životne potrebe (hrana i piće, odeća, stanovanje i komunalne usluge) koje će ,,pojesti” skoro 100 odsto budžeta.
,,Veoma malo će ostati za neke druge aktivnosti, poput obrazovanja, kulture i umetnosti, putovanja i sl. Sve ovo bi moglo da ostavi velike posledice na razvoj kako pojedinca tako i celokupnog društva. Kada je u pitanju trenutna zaduženost građana kod banaka koja iznosi oko 14 milijardi evra, posledica rasta cena je pad standarda stanovništva. Kako bi održali dostignuti nivo i standard, građani se već više od deset godina zadužuju. To se jasno vidi kako kroz strukturu kredita stanovništvu, tako i kroz činjenicu da je masa stambenih kredita oko 38 odsto od ukupnih kredita stanovništvu”, naglasio je on.
On kaže da sa su, druge strane, svi ostali krediti (potrošački, minusi po tekućim računima, keš krediti i dr) činili čak 62 odsto ukupnih kredita stanovništvu na kraju februara 2025. godine i dodaje da u kreditima dominiraju ,,kratkoročni krediti” i oni su od 2013. godine do sada porasli čak tri puta.
,,Da bi održali standard, usled rasta cena, građani bukvalno žive na kredit, zadužuju se da vraćaju stare kredite i dodatno povećavaju kreditnu zaduženost. Kada rata prevaziđe mogućnosti budžeta, povećava se rok. Stoga imamo izuzetno mnogo keš kredita ročnosti preko pet godina. Ako se ima u vidu da su kamate po tim kreditima veoma visoke, ovakav trend bi mogao u bliskoj budućnosti da dovede do prezaduženosti stanovništva“, zaključio je Radosavljević.
