Према свим показатељима европске статистике, Србија је једна од најсиромашнијих земаља Европе, а с највишим ценама хране и горива, рекао је у интервјуу агенцији Бета члан Председништва Народног покрета Србије (НПС) економиста Горан Радосављевић.
Он истиче да је према ГДП по глави становника, мерено у паритету куповних снага, Србија на 49 одсто просека Европске уније, а лошије су само Северна Македонија, Албанија и БиХ и додаје да ако погледамо по другом показатељу, стварна потрошња по глави становника, Србија је на 55 одсто ЕУ просека, док је Црна Гора, на пример, на 64 одсто, док су све остале земље ЕУ на нивоу од преко 70 одсто просека ЕУ.
,,Поражавајућа је и динамика кретања стандарда становништва у поређењу с другим земљама на сличном нивоу развоја. Од 2013. до 2023. године, ГДП по глави становника је у Србији порастао са 42 на 49 одсто просека ЕУ. У истом периоду, у Румунији је ГПД по глави становника порастао са 54 на 78 одсто ЕУ просека, Бугарској са 46 на 64, а у Црној Гори са 41 на 51 одсто. Не само да се не можемо похвалити нивоом стандарда становништва у односу на остале земље Европе, већ је и динамика раста тог стандарда једна од најлошијих у Европи у претходној деценији”, нагласио је он.
На питање због чега су цене намирница у Србији међу највећим у Европи, Радосављевић каже да је деценија погрешне пољопривредне политике, започете смањењем субвенција у ратарству, преко девастирања сточарства, уз високи степен корупције, довело до уништавања примарне пољопривреде у Србији.
,,И оно мало извоза у овом сектору што Србија има, заснива се на извозу примарних производа (житарице, сунцокрет и др.), а ређе производа виших фаза прераде. Истовремено, раст цена енергената уз погрешну акцизну политику довели су до тога да Србија има један од најскупљих дизел горива у Европи, што свакако не доприноси конкурентности пољопривреде”, додао је он.
Према његовим речима, многи други фактори, од уништавања домаће производње, инпута за пољопривредну производњу, пре свега вештачког ђубрива, производње пољомеханизације и многи други фактори попут нереалног девизног курса, довели си до тога да је цена хране у Србији претходне три године порасла готово двоструко више него што је то просек ЕУ земаља, па су стога већ сада неки производи у супермаркетима у Србији скупљи него у развијеним земљама Западне Европе.
Када су у питању цене горива које су у Србији међу највећим у Европи, Радосављевић наводи два разлога – високе порезе (акцизе и различите накнаде) и недовољну конкуренцију на тржишту и додаје да се у претходне три године, цене моторних горива нафтног порекла не одређују тржишно, тако да је искључиви кривац за високе цене Влада Србије која ту цену утврђује, а као резултат, Србија већ неко време има један од најскупљих дизела у Европи па тако знајући да потрошња дизела учествује у укупној потрошњи моторних бензина са око 75 одсто, висока цена директно утиче на све остале цене производа и услуга у Србији.
,,За куповину стана за четворочлану породицу од 70 квадрата у Београду, потребно је да два члана породице раде најмање девет година. С друге стране, у Љубљани, која има вишу просечну цену квадрата него Београд, потребно је у просеку око пет година, а у Загребу око 4,5 година. Друга необична ствар у Србији је извор тражње за непокретностима. Наиме, док у ЕУ земљама преовладавају кредитни купци, у Србији се преко 90 одсто свих непокретности купи из сопствених средстава. Нит’ сиромашније земље, нит’ богатијих купаца непокретности”, додао је Радосављевић.
Упитан да ли су високе цене, с обзиром на низак животни стандард, државни пројекат, Радосављевић истиче да су цене резултат неспособности актуелне власти да се створе институције које би контролисале тржиште и исправљале његове несавршености и наводи пример да у било којој земљи ЕУ, када би три компаније које имају 100 одсто тржишног учешћа истовремено повећале цену за исти или сличан износ, Комисија за заштиту конкуренције би реаговала и спречила такво, очигледно монополско понашање.
,,Или када би се десило да се на тржишту 90 одсто непокретности купује готовим средствима, а да вредност таквих куповина енормно расте, Пореска управа би требала одмах да испита порекло тог новца. У Србији су институције заробљене и није им дозвољено да раде свој посао. Зато на тржишту влада хаос, који уз многе друге разлоге доводи до раста цена који је већи него у другим земљама Европе”, оценио је он.
Радосављевић објашњава да ако се настави тренд раста цена, доћи ће свакако до погоршања просечног стандарда становништва, немогућности да се сервисирају обавезе и потенцијалног раста броја становника који живи у ризику од сиромаштва, као и да ће се у таквим околностима, годишњи буџет све више користити за основне животне потребе (храна и пиће, одећа, становање и комуналне услуге) које ће ,,појести” скоро 100 одсто буџета.
,,Веома мало ће остати за неке друге активности, попут образовања, културе и уметности, путовања и сл. Све ово би могло да остави велике последице на развој како појединца тако и целокупног друштва. Када је у питању тренутна задуженост грађана код банака која износи око 14 милијарди евра, последица раста цена је пад стандарда становништва. Како би одржали достигнути ниво и стандард, грађани се већ више од десет година задужују. То се јасно види како кроз структуру кредита становништву, тако и кроз чињеницу да је маса стамбених кредита око 38 одсто од укупних кредита становништву”, нагласио је он.
Он каже да са су, друге стране, сви остали кредити (потрошачки, минуси по текућим рачунима, кеш кредити и др) чинили чак 62 одсто укупних кредита становништву на крају фебруара 2025. године и додаје да у кредитима доминирају ,,краткорочни кредити” и они су од 2013. године до сада порасли чак три пута.
,,Да би одржали стандард, услед раста цена, грађани буквално живе на кредит, задужују се да враћају старе кредите и додатно повећавају кредитну задуженост. Када рата превазиђе могућности буџета, повећава се рок. Стога имамо изузетно много кеш кредита рочности преко пет година. Ако се има у виду да су камате по тим кредитима веома високе, овакав тренд би могао у блиској будућности да доведе до презадужености становништва“, закључио је Радосављевић.
