Почетком године радници у погону топионице компаније Зиђин су приметили спаљивање врећа за које су касније сазнали да је у њима довожен концентрат из рудника Камоа, који се користи за прераду барка, као и џамбо вреће у којима се паковао отпад димног гаса из филтера, класификован као опасан отпад.
Ово је створило још већу сумњу код радника о начину рада компаније, а истражујући цео случај радници су сазнали да компанија опасан отпад враћа у процес производње, што је законом забрањено.
Снимке спаљивања поменутих врећа јавности је проследио Јован Алагић, због чега их је руководство Зиђина преко ноћи склонило са платоа фабрике, на непознату локацију и то непосредно пре доласка мисије УН која је у прелиминарном извештају утврдила кршење људских права од стране државе под изговором економског развоја.
Од тог тренутка креће притисак на раднике који су од почетка године почели да осећају специфичне здравствене проблеме, попут хроничног умора, главобоље, наглог пада концентрације и вртоглавице, а посебно је појачан према Јовану, коме не продужавају уговор о раду и додатно се против њега подносе прекршајне пријаве по налогу локалне власти.
Анализа крвне слике је показала ниско гвожђе и повишене билирубине, а испитана је и отпадна прашина за коју је утврђено да је враћана у процес производње, као и присутност тешких метала, посебно олова.
Радници су након тога дали крв на анализу на тешке метале и имали су повишено олово изнад референтне вредности од 50 mmg/L, које могу створити разне здравствене проблеме, док преко 100mmg/L остављају последице на здравље, а од 200 радника који су се тестирали половина има преко 100mmg/L, док код неких вредности иду и преко 200, чак и 250.
Оно што је важно рећи је да по акту о процени ризика компаније радна места на којима су радници запослени, нису препозната као радна места где постоји професионална изложеност, што додатно говори о начину рада ове компаније.
Институт за превентиву 27. јануар из Ниша је у новембру месецу утврдио велике неусаглашености у раду компаније које се тичу повећања штетности и ризика по здравље радника, а ако на све додамо и чињеницу да скоро ниједан погон у компанији Зиђин нема употребну дозволу, онда је јасно како држава спроводи политику развоја у нашој земљи. Руководство покушава у сарадњи са локалним здравственим центром да заташка целу причу и одбија сарадњу са синдикатом.
Народни покрет Србије поручује свим радницима Зиђина и грађанима Бора да им наш правни тим стоји на располагању за све правне процедуре које желе да покрену како би заштитили своја права. Србија је наша земља и држава мора да поштује људска права свих наших грађана. За то ћемо се заједно изборити.
др Ана Јаковљевић и Ана Ераковић
народне посланице и адвокати
