– govor predsednika stranke Miroslava Aleksića na šestoj sednica Glavnog odbora Narodnog pokreta Srbije održanoj 25. aprila 2026. godine u Sava centru u Beogradu –
Poštovani prijatelji, dragi moji saborci,
Ja sam, kao i Bora, ponosan što sam deo ovog tima, što sam deo Narodnog pokreta Srbije, što sam jedan od vas. Ponosan sam na vašu hrabrost, ponosan sam što se borite za naše vrednosti, ponosan sam i na to što plaćate cenu, ali ne odustajete od borbe za normalnu Srbiju, ne odustajete od onih ciljeva i programskih načela oko kojih smo se okupili pre dve i po godine. I srećan sam zbog toga što u ove dve i po godine u jako teškom političkom periodu u Republici Srbiji mi opstajemo, rastemo i svakog dana smo sve veći, brojniji i ozbiljniji.
A tamo gde duvaju najveći vetrovi, tu drvo pušta najdublje korenje. I ja mislim da smo mi to uradili. I zahvaljujući našem posvećenom radu, trudu, angažovanju, odricanju, uspeli smo da danas budemo sasvim sigurno najveća opoziciona politička stranka u Srbiji.
I ja vam na tome čestitam, to je rezultat svih nas. Dakle, nije lako danas baviti se politikom. Srbija je danas u dubokoj političkoj krizi. Nema uslova za normalan politički život. Ali to je tako. Danas nam treba hrabrost.
Zato što istoriju pišu hrabri. Oni koji su spremni da protivniku izađu na crtu. A ne oni koji će stajati sa strane, posmatrati, analizirati, navijati. Već oni koji izlaze na crtu. I ja sam bio spreman onog dana, kad smo se okupili pre dve i po godine, da formiramo Narodni pokret Srbije, da izađemo na crtu. Nema veze koliku ćemo cenu platiti, ali nema nazad.
Ispred nas je Srbija, ispred nas je budućnost, ispred nas su naša deca. Nemamo pravo da stojimo sa strane. I srećan sam što to mišljenje delite i vi koji ste ovde, i svi drugi članovi Narodnog pokreta Srbije, širom zemlje, u 140 teritorijalnih organizacija u preko 105 opština, u kojima imamo naše gradske i opštinske odbornike.
To potvrđuju i moje kolege narodni poslanici, koji se bore u nenormalnim uslovima u Narodnoj skupštini, ali ta Skupština pripada narodu i građanima Srbije, a ne ovim uzurpatorima na vlasti, takođe i kolege koji su u pokrajinskom parlamentu i vode veliku borbu i svi mi. Borimo se za Srbiju, zato što je Srbija za Narodni pokret Srbije, za mene lično i za sve nas na prvom mestu. Srbija je na prvom mestu.
Naravno, ne možemo mi to sami. Moramo tražiti partnere. Na prvom mestu, naši partneri su svi građani Srbije, koji danas dele naše vrednosti. Ali moramo imati i političke saveznike. Zato što je takvo vreme. Ne možemo sami.
Mi smo, kao Narodni pokret Srbije, učestvovali i u svim lokalnim izbornim procesima, koji su se dogodili u prethodnih godinu i po dana. Ne samo u ovih 10 opština, već smo učestvovali i na izborima u prethodnih 5 opština, izborima u opštinama koji su se održavali tokom prošle godine. Ja moram da vam kažem da smo i tu potvrdili našu snagu i našu, pre svega, zbiljnost.
Ja sam, pre svega, ponosan na zrelost donošenja političkih odluka ljudi koji rukovode ovom strankom. Nismo doneli nijednu pogrešnu odluku. Nijednu odluku koja bi demotivisala opoziciono biračko telo. Koja bi onemogućila odlične rezultate koji su napravljeni. Tamo gde smo smatrali da imamo snagu i gde smo jaki, tu smo dali sve od sebe. Ili da izađemo sami i napravimo ozbiljan rezultat. Ili da izađemo u bloku sa partnerima. Svuda gde je Narodni pokret Srbije učestvovao na lokalnim izborima napravljeni su dobri rezultati. Ja bih rekao, odlični u ovim okolnostima.
I nigde nismo doveli do toga da našom odlukom bude bačen makar i jedan opozicioni glas. Što se tiče poslednjeg ciklusa lokalnih izbora u Srbiji u ovih 10 opština. Zahvaljujem se kolegama. Zahvaljujem se Izvršnom odboru. Ali pre svega moram da se zahvalim ljudima koji su u svojim lokalnim sredinama i u svojim opštinama i gradu Boru vodili veliku bitku koja je bila neravnopravna. Ali smo mi pokazali snagu. Zajedno i sa drugim organizacijama.
Ja ću pre svega da kažem nešto o Bajinoj Bašti. Uroš Đokić je potpredsednik stranke zadužen za infrastrukturu i čovek koji je uspeo u Bajinoj Bašti da uradi nešto veliko. Za šta se ja duboko zalažem i mislim da je recept za republičke izbore. U Bajinoj Bašti zahvaljujući nama, zahvaljujući razumu mladih ljudi koji vode studentski pokret napravljena je jedna lista. To je bila koalicija političkih stranaka u dogovoru sa studentima i ostvaren je rezultat od 42%.
Ja čestitam Bajinoj Bašti, Urošu i Borisu Jovanoviću. Ne vidim gde je Boris. Borise, ustani. Boris Jovanović je bio prvi na listi i kandidat za predsednika opštine u Bajinoj Bašti.
Smederevska Palanka. U Smederevskoj Palanci Narodni pokret Srbije nastupio je odvojeno od studentske liste. Mi smo bili nosilac te političke kolone i naš predsednik Izvršnog odbora Nenad Milojičić je učinio sve da mi tamo kao politička kolona ostvarimo respektabilan rezultat od devet procenata i čestitam njemu i ljudima koji su se borili u Smederevskoj Palanci.
Bor. Grad. Velika je borba bila. Tamo smo, kao i u Bajinoj Bašti nastupali zajedno sa studentskim pokretom. Dragan Marković koji je i potpredsednik Izvršnog odbora je neko ko izgara, koji je pravi narodni tribun, čovek koji je za primer kako političari treba da služe građanima. On je svakog dana na terenu, svaki dan se bori u svom gradu u kome živi i to je prepoznato i od studenata i od građana. On je bio jedan od ključnih ljudi i nosilaca te kampanje. Tamo je napravljen takođe ozbiljan rezultat. Dragane, ustani. Evo ga i Dragan tu, da ga pozdravimo.
Moram reći da se u Boru dogodilo ono što ne sme da se desi na republičkom nivou. Dogodila se situacija da je 6% glasova opozicionih ostalo ispod cenzusa i zato su ovi uspeli iz režima da tamo uspostave vlast. Dakle, to nam je primer i škola koja ne sme da se dozvoli za republički nivo.
I, naravno, Marko iz Knjaževca, koji je takođe veliki borac, koji je kao i Keks nastupao u svojoj političkoj koloni. Napravio je svoju kolonu sa još nekoliko lokalnih organizacija u Knjaževcu i molim vas da pozdravimo i Marka.
Moram da, naravno, kažem da smo i u Sevojnu dobili odbornika. Učestvovali smo u manjem kapacitetu i u drugim ovim opštinama, u nekim i nismo učestvovali, jer smo doneli zrele odluke, kao što rekoh, da ne smemo da dozvolimo da mi budemo razlog zašto će se neki opozicioni glas prosuti. Ali posebno moram da pozdravim i Kosjerić, moram da pozdravim i Negotin, moram da pozdravim i Zaječar, to su sve gradovi i opštine gde smo mi vodili veliku borbu i postigli ozbiljne rezultate.
Nema pobede bez jake i snažne organizacije. I što se tiče nas i Narodnog pokreta Srbije, i u prethodnom periodu, smo bili svuda. Bili smo na ulici, bili smo u republičkoj skupštini, u pokrajinskoj skupštini, u lokalnim skupštinama i gradskim skupštinama, svuda se borimo protiv ovog režima, ali smo bili i u međunarodnoj areni, na međunarodnom planu se borili i zato pozdravljam Anu Jakovljević koja upravo iz Strazbura stiže kao borac koji se bori u međunarodnoj areni za Srbiju.
Dakle, na današnjem Glavnom odboru u zatvorenom delu diskutovaćemo o dve važne tačke dnevnog reda. Prva tačka o kojoj ćemo diskutovati je važna. Važna za Srbiju, važna za građane Srbije. I to je program privrednog razvoja Srbije. Posebno sam ponosan na ljude koji čine Narodni pokret Srbije. Na ljude koji vode resorneodbore. Na ljude koji su ostvareni u svojim profesionalnim karijerama, koji imaju rezultate za sebe. Koji nisu samo ljudi koji pričaju, nego ljudi koji su stvarali i ostavljali dela iza sebe. Ti ljudi su se kroz Narodni pokret Srbije stavili na raspolaganje građanima Srbije i državi Srbiji.
Kao rezultat šestomesečnog rada našeg resornog odbora za privredu i preduzetništvo nastao je ovaj program. Nastala je ova knjiga koja se zove Srbija sutra. Ovo nije puki program gde je samo nabrojano nekoliko stvari koje bi možda bile zanimljive danas građanima. Ovo je program koji danas nema nijedna opoziciona politička stranka, niti vladajuća. Jer da imaju program,
ne bi radili ovo što rade danas. Ne bi uništavali Srbiju. Ništa ovde ovi naši ljudi nisu izmislili. Pre svega, Nenad Baletić koji vodi ovaj odbor. Goran Radosavljević koji vodi odbor za finansije. I drugi ljudi iz resornih odbora.
Dakle, ovde stoji ono što su egzaktni podaci. Program Srbija sutra konstatuje kakva je danas situacija u državi Srbiji. I gde se nalazimo u smislu ekonomije, privrede, životnog standarda građana Republike Srbije.Ovaj program govori gde treba da budemo ako primenimo mere koje su ovde navedene, kao i evaluacija toga šta ćemo uraditi. Svi podaci su uzeti iz najrelevantnijih izvora. Od MMF-a i Svetske banke do svih naših domaćih izvora. Počev od Zavoda za statistiku, Narodne banke i tako dalje. Dakle, o ovom programu ćemo govoriti kasnije, detaljnije. Ljudi koji se bave privredom i ekonomijom će ga predstaviti.
Ali suština je da mi nudimo plan i nudimo program do 2030. godine, koji u svojoj konačnici na kraju treba da dovede do toga da građani Srbije imaju bolji životni standard, da mogu da žive normalno kao što žive danas građani u razvijenim zemljama Evropske unije, da budemo u svojoj zemlji gospoda, da imamo jednake šanse kao i svi drugi, da ne bude niko iznad sistema, da sistem i država rade za građane Srbije, da rade za privrednike, preduzetnike i poljoprivrednike. U ovom programu je navedeno da danas u Republici Srbiji milion građana radi u malim i srednjim preduzećima u Republici Srbiji. Danas ih ima oko 300.000 registrovanih i oni su 99% ukupnog broja firmi u Republici Srbiji. Ako na to dodamo i milion ljudi koji danas živi i radi na poljoprivrednim manjim gazdinstvima, to su ljudi koji su pokretači domaćeg privrednog razvoja. Domaći privrednici i domaći poljoprivrednici.
Hrana će biti najjače oružje u budućnosti. Dakle, tri stuba su ključna u ovom našem programu, a to je produktivnost, poštena država i fokus na domaće privrednike i preduzetnike. I pročitaću vam samo sam sažetak koji je na kraju ovog dokumenta.
„Program privrednog razvoja Republike Srbije 2026–2030. obuhvata deset prioritetnih oblasti od industrijske politike i podrške malim i srednjim preduzećima do antikorupcije, regionalnog razvoja, reformi javnih preduzeća. Svaka oblast sadrži konkretne mere, rokove i merljive ciljeve. To je ono što mi dugujemo građanima Srbije kao Narodni pokret Srbije.”
Ne mogu da ne kažem da je Srbija bogata zemlja. I ja sam u to siguran. Ja sam jedan od vas. Ja sam jedan od ljudi koji živi u Srbiji, koji putuje kroz Srbiju, koji razgovara sa narodom svakoga dana, koji sluša građane Srbije, koji vidi šta mi sve imamo kao potencijale. A sa druge strane, isto tako vidim i šta radi današnja elita na vlasti. Šta rade ljudi koji su uzurpatori vlasti, uzurpatori države, uzurpatori institucija. Ljudi koji se ponašaju kao da su privatizovali državu Srbiju, oni sprečavaju stvaranje uspešne i razvijene Srbije, zato što kradu.
Najveći problem, sa kojim se suočava danas država Srbija, je korupcija. Jedan od podataka koji ćete naći u ovom programu je da se godišnje u Republici Srbiji sprovedu tenderi u vrednosti od 17 milijardi evra. Od 17 do 20 milijardi, možemo reći, zavisno od godine. Polovina tih javnih nabavki za tih 20 milijardi evra ima samo jednog ponuđača. Jednog! Nema konkurencije, nema drugih ponuda. Šta vam to govori? Pa govori da milijarde evra godišnje odlaze u džepove elite na vlasti. Pa samo to, kad budemo sprečili, uspostavili jasna, transparentna pravila transparentne javne nabavke sa pravom da svako ima jednaku šansu da se takmiči u jednakim uslovima, tada će se razvijati i firme, ali će i država biti bogatija. A kad je bogata država, onda ima para i za profesore, i za lekare, onda ima para i za poljoprivrednike, onda ima para i za našu decu u koju moramo da uložimo i mlade ljude i da se iz Srbije ne odlazi, da se stavi tačka, da se ne priča o tome da mladi ljudi danas, kada završavaju škole, planiraju gde će da odu i u koju zemlju da žive.
Treba da vole svoju zemlju, da ostaju ovde oni koji su, nažalost, otišli ovih 14 godina, da polako počnu da se vraćaju. Dakle, da skratim, Srbija je bogata zemlja, ali nema domaćina. Srbiji treba domaćin.
E sada, dolazimo do druge teme, o kojoj ćemo govoriti u nastavku Glavnog odbora. Dakle, preduslov, da bi o ovome moglo da se razgovara o programima, da se razgovara o ideologijama, preduslov su izbori. A posle izbora, promena vlasti, stvaranje ambijenta da pričamo o politici, da pričamo o programima, da pričamo o ideologijama i da kroz normalan dijalog u jednoj normalnoj Srbiji, normalnom društvu dođemo do najboljih zaključaka koji će dati rezultate za našu zemlju i našu državu.
I zato ću u narednom periodu, tokom ovog sastanka, govoriti sa kolegama i sa svima vama i o tome. Ja mislim da i na osnovu anketa koje smo sproveli, a dobili ste ih verovatno kroz poruke, želeli smo da pitamo članove Narodnog pokreta Srbije kako vide našu stranku i našu organizaciju u predstojećim izbornim ciklusima, izbornim procesima. Pred nama su i parlamentarni, i predsednički, moguće i negde lokalni izbori.
I ono što je većina rekla i što će biti moj predlog u zatvorenom delu, to je da donesemo kao odluku to da će Narodni pokret Srbije uzeti aktivno učešće na svim predstojećim izborima i učestvovati u svim predstojećim izbornim ciklusima, i parlamentarnim, i predsedničkim, i lokalnim. Zato što promene ne dolaze same. Promene se osvajaju i do njih se dolazi zajedničkom borbom.
Ne možemo čekati da se nešto desi samo od sebe. Moramo da budemo aktivni učesnici procesa i moramo da se borimo za one vrednosti koje sami baštinimo. A pobeda nije stvar formalnosti.
I to je moja poruka svim onima koji možda danas misle da ćemo lako da se obračunamo sa režimom, samo da on da izbore. Ja se ne slažem sa tim. Mislim da će borba biti teža nego ikada. Preko puta nas je politički protivnik koji će se ponašati kao ranjena zver. Preko puta nas će biti ljudi koji će se boriti za sopstvenu slobodu. Ostanak njihov na vlasti njima znači i ostanak na slobodi.
Oni su toga potpuno svesni. Takvi ljudi neće prezati ni od čega da se suprotstave zdravoj Srbiji, ljudima koji danas žele da stvore jedan drugačiji sistem u državi i u društvu i koji žele da državu vrate građanima. Neće prezati od represije.
Mogli smo videti kako izgledaju izbori u ovim lokalnim samoupravama. Batinaši sa motkama, palicama, kapuljačama, policija koja ih štiti, mediji koji govore da studenti i opozicija tuku njih, a ne obrnuto. Dakle, jedna organizacija kriminalna i mi se, dragi prijatelji, na sledećim izborima nećemo boriti protiv političkog protivnika. Borimo se protiv kriminalnog klana koji je uzurpirao državu Srbiju. Za njih radi policija, za njih rade delovi pravosuđa. Sve su stavili u funkciju uzurpacije, razaranja i uništavanja države Srbije, a i njene budućnosti.
Kako se boriti u takvom ambijentu? Mi kao Narodni pokret Srbije smo spremni za svaku vrstu dogovora koji vodi do konačnog cilja. A konačan cilj nije rušenje vlasti. To je preduslov za stvaranje normalne države.
Ja smatram da je danas vreme za jedinstvo i za opštu mobilizaciju. I smatram da danas na strani antirežimskog fronta postoji samo jedna podela. Podela na to ko je za vlast, a ko je protiv vlasti. Jedino to danas može da deli Srbiju, može da deli građane Srbije. Ili ste na ovoj strani, ili ste na drugoj strani. Sve druge razlike moraju da nestanu. Nemamo pravo danas na to da tražimo jedni drugima razlike. Pričamo o programima, pričamo o politikama, pričamo o tome da nismo svi isti. Da smo svi isti bili bismo svi deo jedne političke organizacije.
Imamo različite programe, imamo različite ideologije. Ali to danas ne sme da bude kamen spoticanja da se stvori jedinstvo i da se stvori snažan i jak front. Moramo naći najmanji zajednički sadržalac koji će dovesti do toga da se svi zajedno i jedinstveno kao saborci sa maksimalnom sinergijom suprotstavimo režimu, da građani to prepoznaju, da se podigne mobilizacija na tim izborima i da se olakša izbor građanima.
Da se spreči da se mi međusobno raspravljamo oko bilo čega. Tu mislim i na zajedništvo studentskog pokreta koji je dao jednu novu snagu, jedan novi impuls, koji je pokrenuo jednu novu energiju u Srbiji nedostajuću, što je jako važno, i bez tih mladih ljudi. Oni su ti koji treba da ostanu sutradan i da žive u Srbiji i da vode Srbiju.I sa njima moramo da dođemo do dogovora i do razgovora. Ja to govorim često, to je stav rukovodstva Narodnog pokreta Srbije, to je stav cele naše organizacije, da bi najbolje bilo da stvorimo jednu referendumsku atmosferu i da imamo jednu snažnu, jedinstvenu listu i opozicije i studentskog pokreta i svih pobunjenih građana da se stvori taj ambijent referendumske atmosfere i opšte mobilizacije za promene u Srbiji. I ja verujem da je to najbolje.
U tom smislu smo spremni na sve potrebne i neophodne dogovore i ustupke. Ja sam jednom prilikom i rekao to u nekoj svojoj izjavi – što se tiče Narodnog pokreta Srbije, ukoliko budemo dogovarali sa studentskim pokretom zajedničko delovanje, da ćemo mi biti spremni da u tom prvom periodu kad se dogovorimo šta su ciljevi, šta su planovi za tu prvu godinu vlasti, da i ne ulazimo u izvršnu vlast, nego da podržavamo najbolje, najsposobnije koji će za tih godinu dana ili godinu i po uspeti da urade sve ono što treba da se uradi u Srbiji. Mi ćemo kroz parlament dati podršku jednoj takvoj reformskoj vladi i pružiti maksimalnu podršku da se stvore uslovi za normalan politički život.
Ali ako budemo imali možda i neke različite poglede, ako istraživanja pokažu da je možda bolje da se nastupi u različitim kolonama, u dve idealno, to ne znači da ne možemo da proizvedemo ove efekte o kojima sam ja govorio, jer danas je samo važno da shvatimo da ovo nije trenutak ni za kakvu raspravu. Ovo nije trenutak za deljenje, ovo je trenutak za okupljanje. Svi se moramo okupljati, koordinisati i zajednički boriti protiv aždaje na vlasti u teškoj borbi koja nas čeka u narednom periodu.
Ja nemam pouzdanu informaciju, jer je nema niko, nema je ni ovaj nepomenik danas koji upravlja državom i koji se pita za sve, ali sve ukazuje da će ti izbori da se dogode u julu i vrlo verovatno 12. jula. Oni su krenuli u kampanju, uzurpiraju institucije, danas se prave izborni štabovi u kompletnom javnom sektoru, u opštinama i gradovima, u javnim preduzećima, u ustanovama, u centrima za socijalni rad, prekupljaju se sigurni glasovi, zovu se privrednici da dostavljaju spiskove kapilarnih glasova itd. Danas je sve stavljeno u službu od državnih resursa, uzurpirano u službu opstanka na vlasti, uzurpatora države Srbije i mi se tome moramo suprotstaviti u neravnopravnim uslovima.
Evo imamo i predlog koji će biti usvojen do kraja maja vezano za neke izborne zakone. Šta su izabrali? Od 25 preporuka ODIHR-a izabrali su nekoliko zakona koji suštinski ne menjaju ništa, samo će njima pomoći da mogu lakše da stvaraju svoje fantomske liste. To će da znače ti zakoni. Biće usvojeni, ali to neće promeniti medijsku sliku u Srbiji tokom izbora. Mediji će isto biti pod njihovom kontrolom. Birački spisak neće biti onakav kakav treba da bude u demokratskim zemljama gde postoji vladavina prava i naroda.
Imaćemo funkcionersku kampanju veću nego ikada. Ovaj čovek najavljuje otvaranje najvećih kapitalnih projekata tokom juna, što znači da će to biti sastavni deo neke njegove kampanje. Ali upravo se protiv toga možemo izboriti samo našom snagom, odlučnošću i jedinstvom.
I ja sam siguran da smo svi duboko svesni toga kao politički činioci i da ćemo uspeti da to i uradimo. Pa kad god budu bili izbori, ta se šansa ne sme propustiti. Oni moraju u političku istoriju i moraju da odgovaraju po pravu, po zakonu, u procesima i kroz procese koje će sprovesti nezavisne institucije Republike Srbije.
I moram da pošaljem poruku njima. Svi oni građani Republike Srbije koji su radili pošteno, koji se nisu oglušili o zakon, koji nisu zloupotrebljavali svoju funkciju da maltretiraju neistomišljenike, studente i opoziciju, kao što to rade predstavnici policije, nemaju razlog za strah. Odgovornost će stići svakog onog, pa makar bio u Merošini ili bio u Subotici ili bio bilo gde, koji se oglušio o zakone, koji se oglušio o institucije, koji je pogazio moralna načela, kada je u pitanju medijska scena. Svaki onaj koji je učestvovao u korupciji, koji je učestvovao u bilo kakvom vidu kriminala, koji je zloupotrebio srpsku imovinu, imovinu građana Srbije, taj će morati da odgovara. Moramo da podvučemo crtu.
U Srbiji se mora podvući crta, da se odvoji žito od kukolja, da se zna šta se sme, šta se ne sme. I to moramo uraditi odmah po promeni vlasti.
Ono što je još važno u ovom trenutku, ne znam da li su građani toga svesni, ali vlast u Srbiji ne uživa više međunarodnu podršku. I svet se od njih umorio. Nismo samo mi. Dakle, nema više, dragi Aleksandre, nema više prijatelja ni u Moskvi, ni u Berlinu, ni u Vašingtonu. Svi su shvatili o kakvom se lažovu, prevarantu, manipulatoru i šibicaru radi. Varao ih je punu deceniju, možda i više od toga. Muljao, varao, mislio da su oni, eto, onako pali s Marsa, pa će mu svi verovati. Trgovao je sa srpskim nacionalnim interesima, tako je kupovao svoju podršku. Ovaj hoće metro, onaj hoće rudnik, onaj hoće da gradi auto-put, onaj hoće spalionicu, onaj hoće litijum, onaj hoće, on je svima sve obećavao, krčmio je Srbiju da bi kupio podršku ljudi koji su znali i tada ko je on, i o kakvom se izdajniku radi. Mi, dragi prijatelji, danas vodimo borbu protiv najvećeg izdajnika u istoriji Srbije.
I to danas nije sramota reći. Prema tome, pred nama je veliki posao, težak rad. Moramo da uvedemo red u državi, da uvedemo pravila i da uspostavimo sistem. Od danas i svih narednih dana ne sme da postoji ne mogu i neću. Postoji samo mogu, znam i moramo, jer nazad nema. Kako ćemo to da uradimo? Svaku stranku čine program i čine ljudi, čine je tim. Niko sam ne može da uradi ništa. Ja bez vas ne postojim. Vi ste moja snaga. Ovi ljudi ovde koji sede pored mene i svi vi takođe. Moramo jedni drugima biti podrška, jedni drugima davati snagu da se borimo u onome što nas čeka u narednom periodu. I ja sam siguran i ponosan na to što su možda i najveća snaga Narodnog pokreta Srbije ljudi. Ljudi i tim.
I budite ponosni što ste deo ove stranke. Budite ponosni na ljude koji vas predstavljaju i na ulici, i u međunarodnoj areni, i u skupštinama, i u medijima. Nećete se postideti nijednog člana Narodnog pokreta Srbije, jer mi imamo sistem vrednosti koji želimo da sutradan baštini cela Srbija. Sistem normalnosti, pristojnosti, kulture, znanja, reda i poretka. I ovi ljudi su tu, ja sam ponosan i molim ih da ustanu.
