Народни Покрет Србије позива надлежне да престану да глуме прогрес и да се окрену стварним потребама људи јер пожар у селу Дубово, од кога је остала само спаљена земља, последица је немара државе и цена небриге и погрешних улагања коју плаћају недужни грађани, рекла је данас председница Ресорног одбора за пољопривреду Народног покрета Србије и дипломирани инжењер пољопривреде Катарина Јелисавчић.
,,Топлички округ је завијен у црно. У селу Дубово, које је до јуче живело мирно и тихо, сада више нема кућа, нема цркве, нема темеља. Око 300 домова је изгорело, готово цело село нестало је у ватри. Људи су остали без крова над главом, без сећања, без сигурности. Где је била држава? Где су били авиони, хеликоптери и системи раног упозорења? Где су били људи обучени да реагују у ванредним ситуацијама?”, казала је она.
Јелисавчић наглашава да данас сви можемо да видимо која је цена небриге, као и колико нас кошта кад држава улаже у милионске пројекте који доносе профит само неколицини, док народ остаје незаштићен и додаје да је ово права цена пројекта ЕКСПО која се мери изгорелим домовима, очима људи који немају где, несаници родитеља и немоћи села.
,,За више од 18 милијарди евра колико је потрошено на ЕКСПО, могли смо да набавимо хиљаде ватрогасних возила и авиона, запослимо и обучимо на хиљаде ватрогасаца, изградимо системе за наводњавање широм Србије и сачувамо села од пожара и усеве од суше. Уместо тога, улажемо у стаклене симболе развоја док нам села нестају у пламену, а кукуруз се суши у пољима”, додала је она.
Она истиче да су мештани села Дубово остали без крова над главом, изгореле су њиве, воћњаци, кукурузишта, а неки од њих, немоћни да на други начин зауставе ширење ватре, тракторима руше куће које су градили и додаје да је још већа мука што нема воде.
,,Имамо војску, полицију, Жандармерију… Благовремена реакција би сигурно спречила катастрофу. Помагали смо у другим државама када је помоћ била потребна да се пожари угасе, док су наши људи препуштени сами себи. Ово није смело да се деси. Држава мора да се пробуди и да почне да улаже у заштиту, сигурност, храну и живот. Да се српски сељак и српско село више никада не осећају напуштено јер Србија није бетон, већ народ”, закључила је Јелисавчић.
