Народни покрет Србије упозорава да се млечни сектор у Србији налази пред потпуним сломом, док министар пољопривреде Драган Гламочић свесно релативизује проблем и јавности шаље поруке које вређају здрав разум произвођача и грађана, рекла је данас председница Ресорног одбора за пољопривреду Народног покрета Србије и дипломирани инжењер пољопривреде Катарина Јелисавчић.
,,Према наводима произвођача, откупна цена сировог млека у Србији пала је на 40 до 50 динара по литру, док су трошкови производње већ изнад 65 до 70 динара. То значи да фармери сваким литром млека праве губитак. У исто време, у малопродаји грађани млеко плаћају и преко 150 динара по литру, што јасно показује да у овом ланцу једини нема заштиту домаћи произвођач”, казала је она.
Јелисавчић истиче да је због пада цена млека у Европској унији Србија преплављена јефтиним увозним млеком и млечним производима, често сумњивог квалитета, док држава не спроводи никакву озбиљну контролу и додаје да неконтролисани увоз директно обара домаће цене, а млекаре то користе као изговор да смањују или обустављају откуп од домаћих фармера.
,,У таквој ситуацији, министар Гламочић поручује грађанима да `више троше млеко`, чиме практично признаје да држава нема никакав план. То није политика, већ бежање од одговорности и гурање проблема под тепих, док се хиљаде газдинстава гасе, краве завршавају у кланицама, а Србија губи производњу стратешке хране”, додала је она.
Она подсећа да је млечни сектор питање прехрамбене сигурности државе, а не маркетиншке кампање и додаје да земља која не може да заштити сопствену производњу млека не може говорити о озбиљној аграрној политици.
,,НПС захтева: хитну интервенцију државе и гарантовану минималну откупну цену млека, увођење контроле и ограничења увоза млека и млечних производа, обавезне и дугорочне уговоре између млекара и произвођача, престанак политике импровизације и незнања у Министарству пољопривреде. Ако министар Гламочић нема капацитет да се суочи са реалношћу и заштити домаће произвођаче, онда је ред да препусти место онима који разумеју да се пољопривреда не води паролама, већ одговорним одлукама”, закључила је она.
