Усвојени буџет за пољопривреду за 2026. годину представља још једну у низу маркетиншких манипулација власти, а не стварну бригу о пољопривредницима и развоју домаће производње, рекла је данас председница Ресорног одбора за пољопривреду Народног покрета Србије и дипломирани инжењер пољопривреде Катарина Јелисавчић.
Јелисавчић оцењује да док министар финансија Синиша Мали покушава да замагли суштину импресивним бројкама, реалност на терену је сасвим другачија – српски сељак живи све теже, производња је све скупља, а држава све мање поуздана и додаје да се Влада хвали укупним износима, али прећуткује да су ова издвајања далеко испод онога што је потребно да домаћа пољопривреда преживи, напредује и буде конкурентна.
,,Док министар Мали говори о историјском буџету, реално учешће аграра у укупном буџету је и даље испод седам посто, што је недовољно и поражавајуће у земљи где више од милион људи зависи од пољопривреде. Посебно је лицемерно поређење са 2012. годином. За 13 година, док су многе државе региона вишеструко повећале подршку аграру и модернизацију села, Србија је остала на нивоу преживљавања – уз хаотичне мере, касне исплате, непредвидиве правилнике и пад реалне вредности субвенција због инфлације”, казала је она.
Она истиче да три пута већи буџет данас не значи три пута бољи живот пољопривредника, као и да министар говори о „300 евра по хектару“, а прећуткује да су инпути – гориво, ђубриво, семе и заштита – у међувремену скочили и до 150 посто, да мали произвођачи пропадају док откупљивачи и монополи диктирају цене, да сточарство нестаје брже него икада, да су села празна и запуштена, да субвенције стижу касно, непредвидиво и селективно.
,,Бројке немају вредност када пољопривредник нема рачуницу. НПС сматра да је потребно: најмање 10 посто буџета за пољопривреду, као што предлажу и удружења фармера, стабилан, јасан и унапред дефинисан систем субвенција без импровизација, правичан откуп и заштита домаће производње од увозног дампинга, снажна подршка сточарству и обнови сеоских средина и транспарентно трошење средстава и укидање партијског управљања аграрном политиком”, додала је она.
Јелисавчић наглашава да све док власт користи пољопривреду само за конференције за медије и предизборне пароле, а не за развој – српски сељак ће бити гурнут на маргине, а рурална Србија ће се празнити и поручује да је време за озбиљну и одговорну аграрну политику, а не за буџетску шминку и пропаганду.
