Народни покрет Србије подржава захтев више од 50 удружења за заштиту животиња која траже хитно повлачење предлога за измену Закона о добробити животиња и Закона о ветерини, јер представљају потпуно аболирање досадашњег нестручног и лошег рада локалних самоуправа у овој области, рекла је данас потпредседница Народног покрета Србије (НПС) и народна посланица др Ана Јаковљевић.
Јаковљевић истиче и да НПС позива представнике власти да заједно са овим удружењима припреми измене закона како би се суштински унапредила брига о напуштеним животињама, а не да се све своди на скупљање јефтиних политичких поена.
,,Јавност је претходних дана остала згрожена наступом СНС посланика и председника СО Топола Драгана Јовановића када је на седници Одбора за пољопривреду предлагао да се невласнички пси прогласе за штеточине и да се дозвoли ловцима да их `потамане`. Иако се томе супротставила његова коалициона колегиница Ивана Стаматовић, која је и предложила измене ова два закона, која су на тој седници и усвојена, оба предлога лоша и под хитно треба повући из законске процедуре”, додала је она.
Према њеним речима, прва и основна чињеница је да у припреми наведених закона није учествовало ниједно од удружења грађана која су чинили РГ и која је именована решењем министра пољопривреде, шумарства и водопривреде 2023. године, чији је мандат био рад на изменама Закона о добробити животиња.
,,Такође, супротно Закону о државној управи нису обезбеђени услови за учешће јавности у току припрема нацрта закона, нарочито када су у питању прописи којима се битно мења правни режим у одређеној области, за шта је обавезно спровести консултације са свим заинтересованим странама”, казала је Јаковљевић.
Она објашњава да су према постојећим прописима јединице локалне самоуправе (ЈЛС) биле дужне да обезбеде прихватилиште и организују прикупљање, превоз и збрињавање напуштених и изгубљених животиња на својој територији, а одговорно лице органа ЈЛС које то не учини је прекршајно одговорно и додаје да се ова одредба није примењивала у пракси, прекршајни поступци се нису покретали, а локални моћници су се због непримене закона свакодневно богатили на животињама.
,,Узмимо као пример општину Чајетина, из које је предлог измена закона и потекао. Општина која нема своје прихватилиште је у 2024. години издвојила 33,3 милиона динара за потребе делатности зоохигијене од чега субвенције ЈКП `Зоохигијена` износе 28,5 милиона динара (243.000 евра). На шта је то ЈКП потрошило 243.000 евра за годину дана? При томе, субвенције за њих су у 2023. години износиле 10,3 милиона динара. Откуд скоро троструко повећање субвенција за једну службу зоохигијене за годину дана када чак ни прихватилиште нису изградили?”, истакла је она.
Јаковљевић наглашава да уместо да тужилаштво испитује овакве буџетске злоупотребе, народна посланица управо из те општине, предлаже измене Закона о добробити животиња у којима између осталог укида обавезу да ЈЛС имају своја прихватилишта и мења тако да одговорно лице органа ЈЛС не може више бити чак ни прекршајно кажњено, ако не обезбеди прихватилиште или превоз и збрињавање напуштених животиња.
,,Поред наведеног преко 50 друштава за заштиту животиња ове предлоге закона као и решења предвиђена у њима, оцењује као лоше, популистичке и нестручне јер су неспроводиви у пракси, а и остављају простор да се из бриге о животињама искључе “неподобни” који критикују рад државних органа и локалних самоуправа када је у питању област заштите животиња”, рекла је она.
Она каже да су примери бројни: увођење регистра лица осуђених за убијање и злостављање животиња – лепа замисао али потпуно неостварива у пракси јер је немогуће да лице одговара и кривично и прекршајно за исто дело, а за увoђење таквог регистра потребно је унапредити контролу обавезе чиповања и додаје да се под ,,напуштеним псом” подразумева само пас коме је власник преминуо а нема наследника.
,,Предвиђа се оснивање Комисија за добробит животиња на територији локалних самоуправа са великим овлашћењима, преузетим од ветеринарских инспектора, па имајући у виду досадашње злоупотребе може се само претпоставити како ће бити организован рад оваквих комисија. Укидају се приватна прихватилишта и држава уводи монопол над бригом о животињама, иако нема капацитет да тако нешто учини на одговарајући начин”, додала је Јаковљевић.
Она оцењује да, као да није доста оснивање поменутих комисија, већ се планира оснивање Националног одбора за добробит животиња који би требало да издаје лиценце за заштитаре, што нужно не мора да буде лоше, али имајући у виду досадашњу праксу, удружења су забринута да се овим отвара простор за поделу на подобне и неподобне заштитаре.
