Savamala nije samo priča o nezakonitom rušenju, već o propuštenoj prilici da se otkriju i preseku veze između kriminala, politike i delova državnog aparata, jer da je tada sprovedena ozbiljna i nezavisna istraga, kasniji događaji, uključujući i slučaj Senjak, ne bi bili mogući, rekao je za televiziju KTV narodni poslanik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Aleksandar Ivanović.
Ivanović podseća da je tokom godine u Srbiji zabeleženo oko 30 teških ubistava, ali da ubistvo na Senjaku privlači daleko veću pažnju javnosti od bilo kog prethodnog slučaja, a razlog nije samo težina samog zločina, već činjenica da na ovom brutalnom i slikovitom primeru postaje vidljiva zastrašujuća sprega mafije i države i to ne pojedinih segmenata, već gotovo čitavog državnog aparata.
,,Taj spoj nije kulminirao u restoranu na Senjaku, već je istovremeno i posledica i nastavak procesa čiji je simbolički početak bila Savamala koja nije bila nikakvo rušenje udžerica, kako je kasnije pokušano da se predstavi, već prvi trenutak u kojem su mafija i država uspostavile neraskidivu kopču. Tada se prvi put na sceni pojavljuju maskirane kriminalne grupe koje kidnapuju i vezuju noćnog čuvara, koji je nedugo potom preminuo. Dok su rušeni objekti na terenu, policija je, umesto da zaštiti građane i sprovede zakon, pružala logističku podršku operaciji tako što nije reagovala na brojne pozive građana“, kazao je on.
On ističe da se još tada u javnosti pominjao Veselin Milić, kao i da je u sistemu postojalo dovoljno zdravog institucionalnog tkiva, Savamala bi bila povod za sveobuhvatnu istragu, ne samo krivičnu, već pre svega finansijsku i dodaje da je trebalo utvrditi ko su ljudi koji su učestvovali u toj operaciji, ko ih je organizovao, ko im je obezbedio zaštitu i kako je moguće da pojedinci koji zauzimaju visoke pozicije u bezbednosnom aparatu države raspolažu imovinom i nekretninama vrednim milione evra.
,,Vladajuća struktura okupila je ljude sa društvene margine i priključila ih državnim projektima, očekujući zauzvrat izbornu logistiku, prikupljanje glasova i obezbeđivanje momaka s kapuljačama za prebijanje političkih protivnika. To je leglo lojalista. Rasvetljavanje ubistva na Senjaku otkrilo je da su među akterima bili i ljudi koji su, između ostalog, učestvovali u obezbeđivanju Ćacilenda i regrutovanju batinaša“, naveo je Ivanović.
Ivanović naglašava da je kod svih ovih događaja medijsko pokrivanje od presudnog značaja jer je pre preuzimanja države preuzet medijski prostor, a kada je sistem ostao bez otpora, ključni su postali narativ i komunikacija sa biračima i dodaje da ako se građanima dugo i koordinisano predstavlja paralelna realnost, vremenom počinju da veruju u nju i zato su konferencije za štampu važan instrument vlasti, ne samo za oblikovanje javnog mnjenja, već i za usmeravanje toka istraga i slanje poruka šta su poželjni i očekivani pravci delovanja.
,,Vidimo Vučića koji vodi konferencije za štampu i saopštava ono što mu medijski savetnici procene da je politički najisplativije. On tih dana igra ulogu čoveka koji se bori protiv bezakonja, koji zahteva da država mora da reaguje i da kompletni idioti moraju da se pronađu. Međutim, dve godine kasnije više ne osuđuje taj događaj, već se njime hvali, upućujući jedinu zamerku svojim saradnicima što sve nije bilo završeno tokom dana. Isti modus operandi imate u brojnim slučajevima poput Olivera Ivanovića ili naplatne rampe u Doljevcu“, dodao je on.
Prema njegovim rečima, reč je o duboko problematičnom sistemu sa kojim će se društvo pre ili kasnije morati suočiti, kao i da je upravo sada najopasniji, jer se nalazi na vrhuncu svoje dekadencije, ali da je ipak uveren da broji poslednje dane, samo je pitanje šta dolazi posle jer ako iz svega ovoga izađu nekažnjeno, naneli smo tektonske pukotine društvu, zbog prihvatanja i verifikovanja takvog stanja kao normalno i u tom slučaju, ti ljudi više nisu kriminalci, već su preduzimljivi i snalažljivi.
,,Podsetiću na predizborna obećanja Tomislava Nikolića da će Srbija biti rupa u evropskom ćilimu. Vlast je ispunila to obećanje, samo što su u tu rupu strovalili sve nas, a oni su se obogatili i pokušavaju da izvlače novac i uveliko planiraju živote u drugim državama, nadajući se da će pobeći od odgovornosti. Izborni dan odavno nije praznik demokratije, dan kada građani biraju najbolje među nama na osnovu njihovih imena, programa, ideja i ličnog integriteta. Umesto toga, izbori su postali ratno poprište“, ocenio je on.
Govoreći o transparentu na Palati Albanija, on kaže da to zdanje za njega ovih dana ima dvostruku simboliku – prva se odnosi na veličinu transparenta „Srbija pobeđuje“ i boje koje asociraju na državnu zastavu, kao i da je nepisano pravilo da što su izdajnički potezi vlasti veći, to su transparenti i simboli države sve masovniji i upadljiviji i dodaje da su druga simbolika ptići.
,,Utisak mi je bio krik koji se čuo pre skidanja banera. To nije samo krik i vapaj tih ptica, već i krik naroda, izraz nagomilanog nezadovoljstva i osećaja da je dogorelo, kao i poziv na reakciju građana koji smatraju da je neophodna promena. Rešenje nije u pojedinačnim korekcijama sistema, već u smeni vlasti i vraćanju institucija i države građanima“, zaključio je Ivanović.
