Данас се навршава седам година од убиства лидера странке ,,Слобода, демократија, правда“ Оливера Ивановића, предводника Срба са Косова и Метохије. У интервјуу за новине Нова, Оливеров братанац и народни посланик Народног покрета Србије (НПС) Александар Ивановић открива на шта убијени политичар не би пристао, уз присећање на његов значај у опстанку Срба на Косову.
У 8.15 ујутру, у центру северног дела Косовске Митровице лидер грађанске иницијативе СДП Оливер Ивановић убијен је са шест хитаца у леђа док је улазио у двориште своје грађанске иницијативе.
Напори лекара били су безуспешни. Прекинут је живот човека који је последње године провео у затворској ћелији уз тешке оптужбе за ратни злочин као практично последњи политички затвореник у Европи.
Навршава се седам година од убиства вашег стрица Оливера Ивановића. Колико је тај догађај променио ваше, али и животе косовских Срба, чији је Оливер био лидер?
Тај догађај је имао стравичне последице на живот моје породице, нарочито једне овакве традиционалне породице у којој смо сви блиски. Од овако нечега човек не може да се опорави. Што се тиче живота косовских Срба, мислим да им је Оливерово убиство било снажна порука. Оливер је за живота, али и након убиства остао симбол непоткупљивог човека који је по сваку цену био спреман да се бори за своје идеале и визију опстанка Срба на Косову и Метохији. Није био човек коме су Београд и Приштина могли да издиктирају шта да мисли у датом тренутку. Дакле, његово убиство је била порука да ако су убили њега таквог, шта могу да очекују други.
Како гледате на пресуду Основног суда у Приштини који је прошле године осудио Марка Рошића, Недељка Спасојевића, Драгишу Марковића и Жарка Јовановића на укупно 22 године затвора за умешаност у убиство Оливера Ивановића?
Нерешавање тог убиства има последице на све грађане Србије, јер смо сви ми таоци једне приватне, отете државе, где закони нису једнаки за све. Ми живимо у друштву у ком седам година не може да се реши ово убиство. Сама пресуда даје одговор ко су били помагачи у извршењу тог убиства, али она цео случај ставља у једну апсурдну позицију, зато што се не зна коме су осуђени и за чији рачун помагали, а то је суштинско питање на које ми желимо одговор. Косовско правосуђе које је донело ту пресуду је показало да нису дорасли том случају, јер немојте да заборавите да је оптужница мењана много пута, нека имена су убацивана, па избацивана. Оно што је посебно проблематично је да су многи заштићени сведоци одустали од сведочења, јер су им идентитети откривени и угрожена им је безбедност. То су могли бити људи чијим бисмо трагом сведочења можда дошли и до истине која нас као породицу и верујем све у Србији занима.
Како видите Косово данас у односу на јануар 2018. године када је Оливер убијен?
Косово и Метохију треба сагледавати из перспективе 2012. године када је ова власт преузела одлучивање о судбини КиМ. Ми ту заправо на делу видимо да је мање-више све договорена представа да се држава Србија повуче са територије КиМ и да се то несметано препусти Албанцима у руке. То се све и десило. Потписали смо Бриселски споразум којим је обећано формирање Заједнице српских општина, а са друге стране смо дали енергетски систем, позивни број, повукли смо полицајце, тужилаштво, судове и све институције. Неки завршни чин у целом процесу је инцидент у Бањској, о коме се прегласно ћути. Нико то не коментарише. Превише пасивна улога Србије у свему томе нам говори да је то један договорен догађај. Дубоко верујем да ништа од тога није случајни инцидент и негативан расплет догађаја, верујем да је то све пажљиво смишљен сценарио.
Шта мислите, како би Оливер реаговао на оно што се данас дешава на КиМ, као што је потпуно нестајање српских институција, нестајање динара, исељавање Срба и репресија под којом живе?
Нема потребе да ми развијамо хипотетичке конструкције. Можемо да анализирамо шта је Оливер у сличним ситуацијама радио. Дакле, када се десио организовани, насилни напад Албанаца са жељом да протерају све грађане северног дела Косовске Митровице и остатка севера, Оливер је организовао комшије и пријатеље, грађане, и тако спречио продор. Многи људе сведоче да је опстанку тог дела територије заслужан управо Оливер. Након тога, он је инсистирао на мирном решење проблема, кроз дијалог. Албанцима се обраћао на њиховом језику, странцима на њиховом, али је много времена провео разговарајући са Србима, објашњавајући им неопходност да морамо да седнемо за сто и да нађемо заједничко мирно решење. Никада није пристајао на опцију, сматрао је врло штетном, да Србија да све другој страни, а да онда очекујемо милостињу, без икаквих гаранција…Шта сада можемо да урадимо када на дневном нивоу сведочимо терору Аљбина Куртија. Ово је готово пат позиција, у коју нас је одвела владајућа структура под заставом лажног патриотизма, а суштински зарад међународне подршке власти Београду. Дали су чак и делове који нису били предвиђени договором…
Има ли Српска листа опозицију на предстојећим косовским изборима? Колику моћ имају остале политичке странке из редова Срба и да ли очекујете убедљиву победу Српске листе као до сада?
Немојте Српску листу да посматрате као скуп виспрених интелектуалаца, политичара са не знам каквом тежином који нуде решења, анимирају грађане и на основу тога добијају подршку. Српска листа је само продужена рука која мора да на силу, претњама, уценама, спроводи договоре који су направљени на релацији међународна заједница- Београд-Приштина. Сваки њихов корак тамо је плаћен енормним сумама новца грађана Србије, а да не постоји ни један механизам контроле токова тог новца. Па шта мислите, како може да се купи вила од три милиона евра на језеру Газиводе? Српска листа није политичка творевина локалних Срба који су препознати у заједници, то је конструкција власти у Београду, потпомогнута безбедносним службама. ТИ такви највише погодују у овом тренутку Аљбину Куртију и сваком претходном албанском политичару који је био на задатку независног Косова, зато што све што је договорено, ови реализују. Кроз ту призму треба да посматрате бојкот избора и повлачење из институција.
Чему мислите да служи игра са такозваним референдумом за смену председника Србије коју власт изнова сервира?
То је медијски маневар са жељом да се скрене пажња са ових дивних, младих људи – студената, односно свега овога што они раде у претходна скоро два месеца. Ово је и покушај да се власт врати у токове где могу да контролишу ситуацију. За 12 година су развили механизме којима могу да очувају власт разним медијским спиновима, изборним крађама…Тренутно немају одговор на дивне, младе и образоване људе који ће бити будућност ове земље. Нарочито их боли она њихова парола „Ниси надлежан, не обраћамо се теби“.
На који начин мислите да опозиција сада може да одреагује у ситуацији када студенти не желе да се политика меша, али је извесно да ће притисак на власт у једном тренутку морати да се појача? Може ли опозиција да формира одвојени, сопствени фронт преко ког ће да изврши додатни притисак?
Мишљења сам да у овом тренутку треба да пустимо студенте. Ово је њихов тренутак, али не смемо да дозволимо да остану сами на том подијуму, да буду изложени нападима, попут оног на Правном факултету. Опозиција мора да буде присутна, агилна, да се одазива свим активностима, да заштити све њих, да буде брана некој врсти насиља. Поред тога, треба да ради оно што је и до сада, а то је да врши притисак кроз институције, преко Уставног суда, Скупштине. Опозиција мора да у наредном периоду ради на јачању сопственог страначког организма, јер кад год дођу ти избори, важно је да постоји уиграна страначка организација која ће бити спремна да те изборе изнесе.
