Закон о генералштабу би требало да се зове Закон о спашавању министра Николе Селаковића сигурног затвора или макар Закон за лично богаћење премијера у сенци, министра Синише Малог, рекао је данас потпредседник Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Урош Ђокић на седници Скупштине Србије.
,,Зграда Генералштаба има статус културног добра. Укидање овог својства могуће је само ако стручна служба Завода за заштиту споменика културе изради стручни елаборат и предложи укидање. Натерали сте тадашњег директора Завода Горана Васића да фалсификује одлуку мимо сваке законске процедуре и да је достави Министарству културе. Ту је чекао спреман министар Селаковић који на фалсификовани документ потписује сагласност министарства”, објаснио је он.
Ђокић подсећа да је у току истражни, кривични поступак који води Тужилаштво за организовани криминал, исто оно тужилаштво које се јуче огласило саопштењем за јавност у коме кажу да председник државе у својим изјавама поново таргетира поступајуће тужиоце и покушава да са позиције ауторитета и моћи изврши недозвољен утицај на исход већ покренутих поступака.
,,Да ли зато на овој седници нема министра Селаковића да се буса у груди српске? Да ли је због овог случаја Нинослав Цмолић побегао у пензију са места начелника УКП како не би хапсио министре? Да ли је то, господо, природа вашег сукоба са Загом Доловац? Јасно је колико би Весић или Селаковић били незгодни сведоци сарадници. Па сада дај да мењамо да ови фалсификати више не буду кривично дело”, казао је он.
Он истиче да је потписан меморандум са Кушнером, зетом америчког председника. али ова власт се толико уплела у своје лажи да су и самог Трампа довели у проблем, јер у Америци уплетеност председника у корупцију може бити разлог разрешења и додаје да не зна да ли је овај режим свестан да у државама где институције нису отете, људима није нормално да корупција убија и због тога се иде у затвор.
,,За све године узурпације власти, усавршили сте вређање жртава и поновно убијање истих. У ноћи између 29. и 30. априла 1999. године у срцу Београда погодио нас је огањ. Прво су гранатиране зграде Савезног МУП, а онда и Генералштаб. Ратко Булатовић је сведочио да су на семафору на раскрсници затекли два мртва младића у аутомобилу, док је Генералштаб горео и није било времена да се склоне, а потом је уследио блесак, па мрак. Лекари су му спасили живот, али су морали да му одсеку обе ноге високо изнад колена. Поред њега је на одељењу јецајући, умирала Софија Јовановић (23) рањена те ноћи”, додао је он.
Ђокић је упитао може ли се на месту страдања градити профит и може ли се на месту где се неко угушио од ватре и дима отварати шампањац и додао да је очигледно да може у измишљеном ћаци свету једног болесног ума који је док су људи гинули у бомбардовању РТС, бирао завесе за свој нови стан који је од државе добио.
,,Сада говорите да ће ту бити и меморијални део. Шта то значи део? Колико је то квадрата простора? Колико квадрата симболизује један људски живот и колико је довољно за обе одсечене ноге и живот двадесеттрогодишње девојке који је угашен те ноћи? У колико се квадрата може туговати, пре одласка на масажу или у луксузни спа центар?”, питао је он.
Према његовим речима, власт је рушила у Савамали да би поклонили земљиште Арапима, а тадашњи градоначелник Синиша Мали извукао профит, док је локацију срушеног Савезног МУП исти тај градоначелник дао Израелцима да направе облакодер Скајлајн, док се сада поклања Генералштаб да поново Синиша узме милионе, истовремено нудећи грађанима нелегалне шаторе усред Београда.
,,Савезни МУП и Генералштаб нису зграде нити локације, већ симболи суверенитета једне државе. Те симболе поклањате, а ко се бави националном безбедношћу? Криминалци у Ћациленду? Они који мајци која је изгубила сина певају `Српкиња је мене мајка родила`. Памћење мора бити наш стражар, а истина се не сме продавати. Вама се, изгледа, крв и со са рана сопственог народа, најлакше лепе за језик ако је наквашен шампањцем. Баш као што вам се прљави долари најлакше лепе за прсте кад су вам шаке крваве”, закључио је Ђокић.
