Председник Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Мирослав Алексић у интервјуу за лист Нова истиче да су ванредни парламентарни избори, уз активно учешће свих актера, једино решење друштвено-политичке кризе.
Били сте на састанку с представницима ЕПП, чији је члан иначе и Српска напредна странка. Срели сте се са Урсулом фон дер Лајен. Да ли сте разговарали о ситуацији у Србији и какви су коментари?
Мислим да је познато већ да сам става да не можемо очекивати од странаца да решавају наше проблеме, посебно имајући у виду да свако, наравно, заступа интересе своје државе, организације или институције. Међутим, знамо већ да Вучићев режим свуда покушава да сеје неистине и лажи. Западу говори да Руси стоје иза студената и протеста а Русима да то Запад организује. Те лажи се морају разбијати на сваком месту јер свет и сви релевантни међународни актери треба да знају да је режим у Србији изгубио легитимитет и да побуњени народ жели промене. Зато сам искористио прилику да на конгресу Европске народне партије разговарам са европским званичницима о ситуацији у Србији, укључујући ту и Урсулу фон дер Лајен, која је јасан подржавалац Александра Вучића, али је сада и сама свесна колико је тешка и комплексна ситуација у код нас. Али оно што ми је главни утисак јесте да је највећи број људи из различитих земаља са којима сам разговарао на Конгресу врло јасног става да је ово што СНС у Србији ради директно супротстављено демократским вредностима и да је то режим који се лажно представља као проевропски, те да је у Србији време за промене.
Верујете ли да Европа може да промени однос према режиму у Србији у наредном периоду?
Наравно да може, али је питање да ли ће на прво место ставити демократске вредности на којима се и темељи модерна Европа или партикуларне и тренутне интересе. Ја се искрено надам да ће превагнути ово прво, јер у супротном то неће имати последице само по нас, већ и по саму Европу какву ми познајемо. Мада, након свега што се десило у претходном периоду и милион људи на улицама широм земље, озбиљно је питање коме може уопште бити у интересу таква ситуација, а то сада схватају и сви међународни актери.
Део студената и опозиција већ неко време говоре о изборима и прелазној или експертској Влади. У тренутку кад је већ формирана нова Влада са Ђуром Мацутом на челу, колико су ове идеје уопште оствариве?
Наводно „нова” Влада репресије, како сам је назвао у Скупштини, јесте формирана, али свима је јасно да ти људи неће моћи да реше кризу у којој се налазимо – нити могу да испуне студентске захтеве нити да створе услове за фер изборе. После пада Владе Милоша Вучевића имали смо велику прилику за формирање прелазно-ескпертске владе, али за то је поред захтева опозиције било неопходно и да студенти и универзитети у блокади и сви побуњени грађани стану иза заједничког предлога, али то се нажалост није догодило. То и јесте разлог зашто сам изјавио да у овом тренутку једино решење друштвено-политичке кризе јесу ванредни парламентарни избори уз активно учешће свих актера. То не мења суштину ствари, већ стратегију како долазимо до циља. Прва следећа слободна влада, кад год она буде формирана, мораће да има за задатке испуњење студентских захтева и обезбеђивање поштених изборних услова. Мислим да свима мора бити јасно да док се не промени ова власт, ништа се значајно на боље променити неће, односно да нема промене система без промене власти. Управо у Нишу на општини Медијана смо показали да је могуће победити па чак и у скандалозним условима, а данас је потпуно другачији контекст. Уз свеопшти народни устанак, пад рејтинга СНС, док СНС не сме ни штанд да постави, а са растом мотивације и оптимизма побуњеног народа могуће је на изборима срушити режим уз сарадњу свих актера који су устали против режима.
Много се полемише око тога да ли је 15. марта могла да падне власт. Сам Вучић тај датум често спомиње. Да ли ви мислите да је тог дана било уопште таквих идеја или сматрате да је то процес који ће још да траје?
Аутократски режими попут овог у Србији не падају у једном дану. Лепо је о томе имати илузије, али морамо да схватимо да је то један процес у ком свако од нас има одговорност и задатак да уради део посла. Осим ако неко не жели да спроводи револуције, али мислим да су сви учесници протеста 15. марта ипак за мирно и демократско разрешење ове кризе. Жалим што тада нису сви друштвено-политички актери стали иза неког заједничког предлога, као што је нека врста прелазно-експертске владе коју смо ми из НПС предложили још почетком фебруара. Највећи Вучићев страх је био да се тада не испостави захтев за прелазном владом и не блокирају институције до њеног формирања и учинио је све да до тога не дође.
Напредњачки камп у Пионирском парку формиран је пред овај протест и све се више шири. Шта мислите чему служи и до кад ће бити ту?
Очигледно служи томе да Александру Вучићу држи страх, а и да узурпира центар града плашећи се протеста и блокада. Заиста је срамно да се на тај начин узурпира и блокира део главног града без икаквог објашњења зашто и против чега протестују. Замислите ви једну државу у којој актуелна власт доводи своје присталице, протестује и поставља некакве захтеве. Од кога то захтевају и шта су те институције радиле претходних 13 година? Потпредседник НПС Милош Павловић поднео је пре скоро месец дана кривичну пријаву против Александра Шапића, Радомира Вујадина и Андрије Чупковића због злоупотребе службеног положаја, јер су 11. априла без најаве затварали улице и уклањали уредно паркирана возила организујући страначки скуп који плаћају сви грађани Србије. Надлежни и даље не реагују. Међутим, колико год тај камп тамо стајао, Вучић не схвата једну ствар – не може он подићи такве кампове по целој Србији.
Прошле седмице у Новом Саду је полиција батинала студенте и грађане. Да ли мислите да ће власт с тим насиљем наставити и како у свему томе видите улогу министра полиције Ивице Дачића?
Дачић је потпуно небитан, нити га било ко шта пита, посебно сада када су именовали Васиљевића за директора полиције као доказаног лојалисту режима. Све наредбе долазе директно из Вучићевог кабинета, а за то што Дачић прихвата такву улогу једног дана ће морати да одговара.
Ближе се локални избори у Косјерићу и Зајечару. Мислите ли да опозиција може до победе?
Верујем да у обе општине постоји велика шанса за победу опозиције, уколико се укључе сви актери и дају максималну подршку људима који се боре да спасу своја места од узурпатора. Треба нам синергија свих актера и ако је постигнемо, победа није нереална. Ми смо задатак схватили озбиљно и наши локални одбори вредно раде у оба места. У Косјерићу је потпредседник Урош Ђокић у име НПС поднео и приговор на проглашење Руске странке, зато што у Косјерићу нема Руса, а и познате су нам њихове манипулације са том партијом у Нишу. На овим изборима много тога је на коцки, па чак и људски животи. У Косјерићу се планира каменолом, док је цела источна Србија угрожена због рударења и у околини Зајечара већ има бушотина. Подсетио бих да су локалне скупштине те које на крају усвајају просторни план, који је неопходан пред отварање рудника. Дакле, ово је питање опстанка једног народа.
Како коментаришете то сто је председник Србије нагло прекинуо посету Америци, због како је саопствено здравствених проблема? Мислите ли да ће отићи у Москву 9. маја, како је више пута најавио?
Он је толико лагао грађане свих ових година, да и када би саопштили да је умро, највећи број људи у то не би поверовао. Желим му свакако добро здравље да би једног дана могао да одговара пред независним институцијама наше државе за сва непочинства и недела која су учињена држави и грађанима под његовом командом. Данас је и светским лидерима јасно да Александар Вучић сусрете са њима користи за унутарстраначку кампању и како би себе покушао да представи као великог лидера. Та његова позиција је већ довољно урушена и у Европи, а сада очигледно и у САД с обзиром на то да и поред намере да добро плати присуство на том ручку, Трамп је одбио да се види са њим, тако да ће му бити незгодно и да 9. маја иде у Русију.
Аутор: Јелена Јеловац
