Нема помака у аграру нити ће га бити док доносиоци одлука у држави не кажу да пољопривреда мора да буде једна од стратешких грана привреде и док сељаци и пољопривредници не схвате да морају да бирају оне који су спремни да уложе у пољопривреду и који знају шта она значи и за српско село и за државу и за њих, рекао је данас председник Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Мирослав Алексић на седници Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду у Скупштини Србије.
,,Држава одређује прoритете шта ће се радити, колико ће улагати у гране привреде и да ли ће пољопривреда бити искоришћени ресурс или пропуштена шанса, као и да ли ћемо искористити потенцијале које имамо и производити храну која ће бити највеће оружје у будућности, што знају све развијене земље света, или ћемо чекати да се нешто деси”, казао је он.
Алексић наглашава да се све распада у пољопривреди, што показују подаци, који су неумољиви и подсећа шта су све ове године претрпели воћари, од касног мраза који је умањио приносе неких воћних врста, попут кајсија за 90 посто, али исто тако и шљиве, крушке, јабуке, вишње и малине, до раних суша и града.
,,У Тополи па и у Чачку и том делу Србије штета је скоро сто посто. Што од мраза, суше и града. Држава нема никакву стратегију како водити пољопривреду. Шта се догодило са 800 милиона долара средстава Светске банке одобрених за изградњу система за наводњавање у Србији, као и са средствима Абу Даби Фонда? Колико је од тог новца урађено система за наводњавање? Од 3,5 милиона хектара обрадивог земљишта наводњава се два посто иако имамо услова за наводњавање барем 30 посто. Шта је са системима за наводњавање и каналима? Зашто новац није повучен и ко је за то одговоран?”, упитао је Алексић.
Он истиче да на сваких неколико година имамо штете од поплава, као и да пољопривредницима треба да се превентивно помогне и инвестира, а не да се лече последице са неком цркавицом коју добију и додаје да им треба предвидивост и стратегија да знају на шта могу да рачунају.
,,Колико новца дугујете пољопривредницима за све врсте субвенција и подстицаја у 2024. години? Улазимо у август 2025. године, а ви још дугујете средства из прошле године. Колико новца дугујете за механизацију и опрему, за воћаре и воћарство? Када се хвалите буџетом за пољопривреду за 2025. годину и кажете да никад није био већи дужни сте да кажете колико ћете новца из буџета искористити да исплатите дуговања из претходне године, а не да манипулишете сваке године”, додао је он.
Према његовим речима, људи који не могу у својим селима и местима у којима живе да остваре нормалне приходе и да живе од пољопривреде одлазе у иностранство и Србија се празни.
,,Више од милион људи данас ради и живи од пољопривредне производње у Србији. Не постоји већи послодавац од пољопривредних газдинстава у Србији. Имамо страховите потенцијале које не користимо. Ако наставимо овако за пар година можемо да се поздравимо са пољопривредом”, закључио је Алексић.
