Једина шанса да искористимо пољопривредне потенцијале је агресиван приступ подстицајној политици, политици субвенција, како би се оно што имамо одржало на том нивоу јер у супротном, у кратком периоду, и то ће се смањити и бележићемо из године у годину пад у пољопривредној производњи, рекао је данас председник Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Мирослав Алексић на седници Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду у Скупштини Србије.
Алексић наглашава да пољопривреда није на врху приоритета власти и да се систем распада, као и да пољопривреда опстаје само због тога што нам је Бог дао плодно земљиште, добру климу и воду и вредан народ и додаје да је, што се тиче Министарства пољопривреде, ту распад система.
,,Шампиони сте у томе колико сте министара променили у претходних 13 година власти. Нема ниједног ресора који је променио више министара него пољопривреда и то је показатељ какво је стање, политика и стратегија. На данашњој седници нема министра који треба да води стратегију пољопривреде ове државе и који треба да заступа пољопривредне произвођаче у Србији”, додао је он.
Он је упитао шта предузимају држава Србија и Министарство пољопривреде сходно најавама суше која ће бити током овог лета и подсећа да су воћари страдали од мраза, десетковани су приноси воћарских култура, а колике су биле штете од града нико више и не броји и држава се тиме не бави.
,,Најављује се да ће цена пшенице бити од 17 до 19 динара, што значи да ће пет килограма пшенице бити потребно за једну кифлу у пекари. То је однос и слика стања у Србији. Пољопривредна производња је фабрика под ведрим небом и дешавају се поплаве, град и суша, али кад држава има стратегију и када се у пољопривреду инвестира, лакше се претрпе кризне ситуације”, казао је Алексић.
Према његовим речима, у извештају о раду Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде од 43 стране на само две стране је Управа за аграрна плаћања која највише занима пољопривреднике.
,,На прагу смо јула и хоћу да ми одговорите колика су неисплаћена дуговања пољопривредним произвођачима по основу свих подстицаја и субвенција из 2024. године. На сва уста говорите како је буџет за подстицаје за 2025. годину милијарду евра. Знаћемо колико је онда када одузмемо оно што дугујете из 2024. године. Пољопривредници траже сигурност и предвидивост да знају на шта могу да рачунају од државе. Ако сте расписали конкурс за набавку механизације и ако је неко купио трактор или подигао пластеник или противградну мрежу, рачунао је на новац од своје државе која га је обманула и морао је да узме кредит и позајми новац”, навео је он.
Алексић објашњава да са друге стране имамо фиктивна газдинства у Војводини, као и да људи који купују или су власници великих површина земље, добијају од државе подстицаје, а земљу заправо не обрађују власници, већ паори.
,,Шта ћете предузети по том питању? Да ли ћемо неким тајкунима и људима који седе у хладовини на Дорћолу да исплаћујемо подстицаје по хектару, а да они који заиста обрађују земљу немају право на новац, а морају да раде јер од тога живе. Кад смо већ код ратара, зашто организаторима производње и откупљивачима не обезбедите кредитне линије у јесен и пролеће пред сетву? Зашто се удружењима пољопривредника и задругама не обезбеди да могу бити кредитирани за своје чланове?”, упитао је он.
Он каже да како данас стоји пољопривреда говоре бројке и ако говоримо о говедарству и производњи млека, број говеда се смањује и додаје да људи са села знају шта значи када неко изведе краву из штале, он је више не враћа, посебно у тренутним околностима.
,,Када причате о подстицајима маните се више приче колики су били 2012. године. Пољопривреда није трошак за државу већ инвестиција. Производња хране је највеће оружје будућности и то знају све државе. Имамо 4,5 милиона хектара обрадивог пољопривредног земљишта, али суштина није у броју већ у непостојању стратегије и вашем незнању, с обзиром да 13 година управљате пољопривредном политиком, а резултати изостају”, закључио је Алексић.