Ресорно министарство мора да почне да се бори за пољопривреднике, сељаке и произвођаче, како Србија не би дошла у позицију да постане претежно увозник уместо извозника хране, рекао је данас председник Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Мирослав Алексић на седници Одбора за пољопривреду, шумарство и водоснабдевање у Скупштини Србије.
Он наглашава да је данас највећи проблем непредвидивост аграрне политике у Србији и несигурност за пољопривреднике, као и да је суштина како побољшати и подићи пољопривреду у Србији и спречити њено гашење, урушавање и девастацију.
,,Стратегија пољопривреде и руралног развоја усвојена је 2014. године, а у јулу месецу ове године истекло је 10 година. На 145 страна тог документа, који је писало 240 експерата, по вашим речима, наведено је да ће пољопривреда годишње да се развија по стопи од 9,1 посто, а у лошијим годинама минимум 6,1 посто. Реалност је да се за 10 година пољопривреда кумулативно развила за 1,7 посто што говори о стању у српском аграру”, казао је он.
Алексић истиче да је власт одговорна за ситуацију у аграру у последњих 12 година, као и за друге ствари у Србији и да стратегију није правила опозиција и додаје да нема раста као код других земаља у региону, као и да је вредност аграрне производње у Србији по хектару јако мала, говедарство је смањено за милион и по грла, свињарство за 800.000, овчарство за око милион грла.
,,Буџет за пољопривреду је и даље око фамозних пет процената, док земље ЕУ издвајају 30 посто за производњу хране и пољопривреде. Да ли је у питању некомпетентност или намера да се овакве ствари дешавају са српском пољопривредом? Када се неко организује да блокира путеве и најави протесте ресорно министарство тек онда реагује. Треба радити на томе да не дође до бунта људи и системски помагати пољопривредницима, јер кад дође до тога значи да им је догорело и да не могу да преживе”, истакао је он.
Према његовим речима, када се људи побуне власт им да нешто како би смањила ,,пожар”, а друге нико не види и зато није испуњено ништа од наведених циљева у десетогодишњој стратегији који су наведени давне 2014. године, осим што имамо мање газдинстава, мање запослених у пољопривреди и све већу просечну старост у газдинствима.
,,Још увек није расписан јавни позив за подстицаје за биљну производњу и набавку машина и опреме. Људи не знају да ли смеју да инвестирају, а треба да врате кредите и позајмице. Сада је на челу ресора Мартиновић који треба да брине о пољопривредницима и брани њихове интересе, као и пољопривреднике из Јадра који ће остати без својих њива, а не да прича да је литијум добар за пољопривреду, да је неће угрозити и да је наша шанса, јер није”, додао је он.
Алексић наглашава да се у Србији не обрађује од 800.000 до милион хектара обрадивог земљишта, као и да када би се то земљиште ставило у функцију приход би био између милијарду и милијарду и по, док би од литијума износио око 150 до 200 милиона.
,,Као пољопривредник и политичар видим колико не користимо потенцијале које имамо и које нам је Бог дао. Ви сте за 12 година показали шта знате и колико можете, о чему најбоље говори пољопривредни раст и где се данас налази српски аграр”, закључио је Алексић.
