Председник Народног покрета Србије (НПС) Мирослав Алексић и потпредседник НПС Борислав Новаковић подржали су данас Програм управне и финансијске децентрализације Србије, који је представљен у Прес центру УНС-а, а који је објавила отворена грађанска платформа Глас Србије.
Алексић је том приликом истакао да је НПС на другој седници Главног одбора усвојио Декларацију о промени постојећег изборног система у Србији, као и да странка подржава политике које воде децентрализацији државе, јачању локалних средина и пружању веће аутономије општинама, као и идеју да људи у својим градовима могу да одлучују о томе како ће управљати финансијским средствима, али и да сваки грађанин може да гласа за свог изабраног представника именом и презименом.
,,Залажемо се за враћање суверенитета у руке грађана на основу члана 2. Устава како би народни посланици и одборници које изаберу служили њиховим интересима, заступали њихове животне потребе, потребе њихове деце, породица, њихових села и градова и омогућили трајан економски развој, сигурност и просперитет свих грађана”, рекао је он.
Новаковић наглашава да би измене Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима предвиделе персонализован пропорционални изборни систем према ком би у случају републичких избора Србија била подељена на 250 изборних јединица, где би се гласало именом и презименом за кандидате, а странке би освојиле укупно онолико гласова колико су освојили њихови појединачни кандидати.
Уз овај документ, који је данас представљен јавности, ускоро ће бити објављен читав сет секторских политика у свим областима у којима ће бити дата решења проблема који су свакодневица грађана у борби за опстанак и егзистенцију, имајући у виду да је са стандардом и параметрима квалитета живота Србија на дну лествице у савременој Европи.
Отворена грађанска платформа Глас Србије од оснивања Иницијативног одбора 17. јула 2022. године у Врњачкој Бањи, у континуирано успешном раду са своје 22 чланице, учествовала је на локалним изборима у децембру прошле године, као и у јуну ове године, на којима су њихове организације освојиле скоро 100.000 гласова, односно више од 80 одборничких мандата, а учинак би био и бољи да је и преостала трећина чланица учествовала на изборима.
