Први пут сте признали шта је пољопривреду задесило у претходних десет година и зато је оправдано питати се да ли, након једне пропале стратегије, имате уопште право и кредибилитет да поново кројите планове за наредну деценију, рекао је данас председник Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Мирослав Алексић на седници Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду у Скупштини Србије.
Алексић је на седници на чијем дневном реду је представљање Нацрта Стратегије пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период од 2025-2034. године прочитао ствари са којима се слаже и на које је годинама уназад указивао, између осталог и да се у новом документу наводи да је прехрамбени суверенитет препознат као један од кључних фактора будућег економског напретка, одрживости и очувања националних интереса и да је посебна пажња посвећена сточарству као најслабијој карики у националном прехрамбеном систему.
,,Стратегија указује на потребу за системским приступом који би осигурао модернизацију и бољу интеграцију српске агропривреде у европске и глобалне токове и предвиђа низ мера које ће истовремено ојачати пољопривредне произвођаче, пољопривредно-прехрамбени сектор и државне институције, а потрошачима осигурати економски приступ храни високог квалитета у довољним количинама и унапредити квалитет живота у руралним подручјима“, казао је он.
Он наводи и низ кључних изазова као што су растућа зависност од увоза пољопривредно-прехрамбених производа и импута, пад конкурентности водећих извозних производа, неефикасан систем управљања тржиштем, земљиштем и водним ресурсима и додаје да се у Стратегији налази и анализа постојећег стања и екс пост евалуација претходне стратегије.
,,О претходној стратегији сте говорили да ће покренути српски аграр, успоставити конкурентну пољопривреду, развити пољопривредно-прехрамбени сектор, да ће се повећати све везано за пољопривредну производњу, а догодило се супротно. У новој стратегији сте написали оно што говорим већ годинама – од 2014. до 2024. године стратегија је показала нејасну везу између оперативних и стратешких циљева, а од 24 индикатора 46 посто је у потпуности постигнуто, а 33 делимично“, додао је он.
Према његовим речима, слаже се и са тим да су буџетска средства, уместо на годишњем нивоу планирана по периодима, као и да иако је стратегија препознала и адекватно дефинисала кључне потребе и изазове циљних група, као што су мала пољопривредна газдинства, имплементација мера није била у потпуности успешна.
,,У претходној стратегији обећавали сте раст пољопривреде на годишњем нивоу од шест до девет процената, а имали сте кумулативни раст испод два посто. Како да вам неко верује у то што причате? Учешће запослености пољопривреде у укупној запослености Србије опало је са 19,1 на 13,3 посто. Дакле, људи престају да се баве пољопривредом колико им је добро од ваших докумената и аграрне политике“, навео је Алексић.
Алексић указује да је учешће пољопривредно-прехрамбених производа у укупном извозу робе у Србији у периоду од 2014. до 2023. године показује опадајући тренд са 20,7 посто у 2014. години на 16,2 посто у 2023. години и додаје да подаци о покривености увоза и извоза пољопривредно-прехрамбених производа за тај исти период показују значајан и забрињавајући пад са 181,2 на 138,6 посто.
,,Све сте лепо написали и слажем се. Једино што се дешавало у претходних 14 година ваше владавине је то да сте мењали министре пољопривреде што много говори зашто је овакво стање у аграру. Зашто наша пољопривреда није конкурентна и како неко из било које земље може овде да увезе робу и буде конкурентнији од наших произвођача за исту робу? То је питање за државу и систем на које немате одговор. Можете да причате шта год хоћете – недорасли сте и неспособни да управљате српским аграром“, закључио је он.
