Iz Narodnog pokreta Srbije Zrenjanin saopšteno je da kada je gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura 9. oktobra objavio da je posle 21 godine „skinuta zabrana upotrebe vode za piće“, delovalo je kao istorijski trenutak, ali ispod sloja propagande krije se gorka istina – Zrenjanin nije dobio zdravu vodu, već politički trik.
Naime, nekoliko dana kasnije, 21. oktobra, u grad dolazi Aleksandar Vučić na „veliki skup“ i baš pred taj dolazak, Salapura u žurbi proglašava „pobedu nad arsenom“, ne da bi zaštitio zdravlje građana, već da bi predsednika dočekao sa marketingom, ne sa problemom.
Zabrana iz 2004. uvedena je zato što je voda bila hemijski neispravna, pre svega zbog povišenog arsena, a da bi se takva zabrana ukinula, potrebno je dokazati dugoročnu i stabilnu ispravnost sistema, uz višemesečni nadzor i javno dostupne analize, što se u Zrenjaninu nije dogodilo.
Ukidanje je zasnovano na samo 36 uzoraka analiziranih tokom nekoliko dana krajem septembra i početkom oktobra 2025. godine – bez javnog izveštaja Zavoda za javno zdravlje, bez objavljenog rešenja sanitarne inspekcije i bez plana monitoringa ili sanacije postrojenja.
Salapura je godinama bio pod pritiskom jer je Zrenjanin postao simbol sramote grad koji dve decenije nema pijaću vodu, a Vučićev dolazak je bio idealna prilika da se „pokaže rezultat“, makar na papiru i zato je zabrana skinuta, ne zato što su rizici uklonjeni, već zato što je politički trenutak to zahtevao. To nije odluka u korist javnog zdravlja, to je čisti politički oportunizam.
U svim analiziranim slučajevima u svetu, ukidanje zabrane nije trenutak za slikanje već ozbiljan proces koji traje mesecima i podrazumeva javnu odgovornost. U tim zemljama postoji kultura javnih obaveštenja o statusu vode koja se kontinuirano objavljuju, kao i portala, gde građani transparentno svakog dana imaju uvid u rezultate analiza i statusne promene. U Srbiji ništa od toga, a u Zrenjaninu samo konferencija za novinare i čaša vode pred kamerama.
Opozicioni odbornici su odmah nakon objave zatražili vanredno zasedanje Skupštine grada na temu vodosnabdevanja, u želji da se građanima objasni na osnovu čega je zabrana ukinuta, a Salapura, iako čak nenadležan, odbio je i to je stravična slika jedne vlasti u kojoj jedan čovek odlučuje sve u našem gradu, a sve po uzoru na svog „šefa“ koji odlučuje o svemu pa i životu i smrti u našoj državi.
U Evropi i svetu, zabrane se ukidaju tek kada su rizici otklonjeni, postrojenja rekonstruisana i rezultati višemesečnog monitoringa javno objavljeni, dok je u Zrenjaninu zabrana skinuta na osnovu jedne serije uzoraka nekoliko dana pre dolaska predsednika.
Time je ukidanje zabrane formalno validno, ali proceduralno i reputaciono deficitarno. Ne ispunjava standarde transparentnosti, višestruke potvrde i dugoročnog monitoringa koje savremena evropska praksa podrazumeva. Zrenjanin nije dobio zdravu vodu već gebelsovsku propagandu i potemkinova sela, a dokle god se u Srbiji odluke donose zbog političkih poena, a ne zbog javnog interesa, ništa neće biti čisto – ni voda, ni vlast.
