Zrenjanin je još jednom istaknut na mapi najskupljih gradova, ovog puta po ceni iznošenja smeća za privredne subjekte. U gradu u kojem je ozbiljan izazov poslovati, gradski čelnici kao najsigurniji način za punjenje gradske kase vide podizanje cena komunalnih usluga.
Možda nema svrhe pričati o ceni vode i ostalih komunalija onima koji imaju „vodu u ušima”, ali ako ih pročiste, mogu da čuju sledeće: račun za iznošenje smeća za kiosk do 10,5 kvadratnih metara u Zrenjaninu iznosi 3.416,72 dinara, dok je u Rumi taj iznos oko 600 dinara, u Sremskoj Mitrovici 965, a u Novom Sadu 1.801,80 dinara.
Metodologija formiranja cena je vrlo neprecizna, pa se dešava da privredni subjekti sa minimalnim generisanjem otpada, poput skladišta ili kancelarijskog prostora, u kojima se roba ne zadržava već samo transportuje dalje, snose troškove uporedive sa onima čija delatnost podrazumeva znatno veće količine otpada. Pojavljuje se i opravdana sumnja da postoje ozbiljna odstupanja u primeni, te da su veliki privredni subjekti zaštićeni, dok se teret ponovo prebacuje na malog privrednika.
Dok se u drugim državama mala i srednja preduzeća podstiču kroz razne olakšice, uključujući i smanjenje komunalnih usluga, ne bi li se povećao broj porodičnih i drugih malih biznisa, kod nas se male radnje zatvaraju na dve nedelje ili duže zbog neslaganja od svega par stotina dinara u kasi. Računi za grejanje u lokalima u prizemlju stambenih zgrada su duplo veći nego za stanove u istim zgradama, zbog čega mnogi vlasnici biraju da isključe gradsko grejanje i snalaze se preko zime kako znaju i umeju.
Tek nakon što su se poslodavci pobunili zbog desetostruko uvećanih računa za iznošenje smeća, najavljeno je formiranje radne grupe koja bi trebalo da preispita metodologiju obračuna i visinu poskupljenja – naravno, bez prethodnih konsultacija sa stručnom i zainteresovanom javnošću, čije dopise grad ignoriše, a zatim samo razrezuje namete za finansiranje sopstvenog glomaznog aparata.
Narodni pokret Srbije je, kao odgovorna stranka, pripremio čitav set mera za ekonomski preporod države, koje, između ostalog, predviđaju potpuno drugačiji tretman malih i srednjih preduzeća, pokretača ekonomskog razvoja. Cilj nije „motanje kablova” i dodela beneficija stranim kompanijama koje samo čekaju da im subvencije isteknu, pa da odu u zemlje sa jeftinijom radnom snagom, već da stavimo u pogon našu pamet, u našoj zemlji, da malim preduzetnicima obezbedimo povoljno ekonomsko okruženje, a ne da im nametima skidamo kožu s leđa.
