Već više od 20 godina Zrenjaninci imaju problem sa vodom za piće. Da li je u pitanju zabrana, puštanje ,,nove” vode kroz stare cevi, epidemija kvarova bojlera i vodokotlića ili cena – gotovo da više nije ni važno, jer su na to naviknuti.
Barem gradonačelnik i ostali iz vlasti tako tretiraju sve naše sugrađane. Kada čitav grad ostane bez kapi iz slavina, ne oglašava se, ne slika se, nema ga nigde, čeka da prođe. Ne prolazi, i neće proći, jer su građani besni.
Narodni pokret Srbije Zrenjanin je od Grada i JKP vodovod tražio informacije od javnog značaja o cisternama za vodu. Odgovor gradske uprave je da im je potreban produženi rok od 40 dana kako bi odgovorili na pitanje gde su 3 cisterne koje navodno postoje u gradu. JKP Vodovod i kanalizacija je odgovorio da imaju jednu cisternu, koju koriste po potrebi i u vanrednim situacijama.
Nije cisterna čioda, da nestane i da se ne zna gde se nalazi, a dve cisterne nisu dve čiode, pa ih je još teže izgubiti. I onda se prošle nedelje desi da opet ostanemo bez vode, i tek nakon objave na društvenim mrežama i pitanja gde su cisterne, a već 5 ili 6 sati po nestanku vode, kada je postalo jasno da će normalizacija snabdevanja vodom okasniti, dobijamo informacije od komšija da je jedna cisterna postavljena u naselju 4. juli, na raskrsnici ulica Laze Kostića i Ive Vojnovića. Dobro je da znamo da neko čita šta opozicija piše po društvenim mrežama, ali bi nam bilo draže da se reaguje proaktivno, a ne tek nakon ukazivanja na problem.
I tom prilikom, opet ni slike ni tona od gradonačelnika. On vrlo selektivno bira šta su teme kojima će posvetiti pažnju, a probleme i dalje gura pod tepih. Dobro je da je bar svestan činjenice da su građani ljuti, jer smo svake noći bez vode. Da li su u pitanju restrikcije, pokušaji sređivanja devastirane infrastrukture ili nešto treće, Zrenjanince ne interesuje. Interesuje ih kako će platiti račune za vodu, kako će kupiti nove uređaje, jer se sve više kvare i mašine za veš i sudove, i da li će moći da se istuširaju po ovim vrelim danima.
