У Медвеђи поново гледамо исту срамоту, али овог пута је превршена свака мера. После првог снега, више од 20 месних заједница већ седам дана нема струју. Седам дана мрака. Седам дана хладноће. Седам дана без могућности да људи загреју кућу, скувају храну, напуне телефон, да деца ураде домаћи задатак или да старији укључе лекарски апарат. И док народ у 21. веку живи као у каменом добу, они који би требало да реагују – ћуте.
Где је власт? Где су обећања о бризи за народ? Где су екипе које се хвале по телевизијама да могу све, а не могу жицу да поправе већ недељу дана? Све док треба да се сликају и обећавају – ту су први. Али кад треба да помогну народу – нигде никога. Само знају да наплаћују рачуне и да краду, док обичан човек остаје сам, у мраку и мукама.
Ово није политиканство, ово је вапај народа. У тим месним заједницама живе деца, болесни, старе и изнемогле особе. Људи пале свеће да бар мало виде, ложе шпорете да се не смрзну, а нико од надлежних није нашао за сходно ни да се обрати, објасни, пошаље помоћ или макар једну цистерну воде. Да ли ико размишља да сутра неко може да изгуби живот јер није имао услов за лечење?
Питамо јавно докле ћемо овако? Докле ће народ да буде жртва нечије неспособности и бахатости? Зар морамо да дижемо глас на друштвеним мрежама да би неко приметио да постојимо? Срамота је да у 2025. години људи из Медвеђе моле само за струју – не за луксуз, не за привилегије, већ за основни услов за живот.
Ако власт не може или неће да реши овај проблем, нека то јавно каже. Јер боље је чути истину, него трпети тишину и лажи. Ми не тражимо много – само да живимо достојанствено, као људи.
